Veliki neimar i ljubitelj mobilnosti, Aleksandar Vučić, obećao je da će brzi voz od Novog Sada do Subotice krenuti 8. decembra. Danas je 9. decembar, a vozova još uvek nema. I to je sjajna vest, pre svega za bezbednost građana. Nakon katastrofe u Novom Sadu, da li će iko ikada biti spokojan u bilo kojem projektu naprednjačke vlasti? I ne samo da nema vozova – u Novom Sadu više nema ni železničke stanice. Zgrada postoji, ali to je od 1. novembra grobnica, mesto duboke tuge i besa – budući da je pod njenom nadstrešnicom skončalo 15 ljudi, a dvoje se već skoro 40 dana bori za život. Vučićeva priča o brzim prugama, ekonomskim tigrovima i neverovatnom prosperitetu više nikoga ne interesuje jer je ceo koruptivni sistem ogoljen nesrećnim sledom događaja: tajne ugovore pratilo je ošljarenje „podobnih” neimara, a sve to marketinški imperativ otvaranja stanice, i to dvaput, te pruge – „godinu dana pre roka”, iako kasni šest godina… Danas je čak i njegovim najvernijim glasačima jasno da nadstrešnica nije pala zbog sitnih propusta, već sistemskog lopovluka.
I ne samo da Vučićev sistem nije zakazao, već je ekspresnim raščišćavanjem mesta zločina i pokušajem zataškavanja pokazao svoje ružno lice. Šarada sa ostavkama i tobožnjim hapšenjima odgovornih samo je potvrdila paniku u redovima naprednjaka. Hapšenja i maltretiranja aktivista terminalna su faza ovog režima. Vučić bi morao da zna da, baš kao što on ne da svoje ljude, ni građani Srbije neće dati svoje. Takođe, neće odustati ni od zahteva da svi odgovorni za zločin u Novom Sadu dobiju pošteno suđenje, stoji u saopštenju koje je potpisala Marica Puškaš, poslanica Stranke slobode i pravde u AP Vojvodina.
fotografija: SSP
