Протестна шетња данас је почела окупљањем у парку Прозивка а непрегледна колона и ове недеље кретала се до Трга жртава фашизма где се грађанима обратио Игор Бем, психолог и професор у Средњој економској школи.
Не могу вам описати какво је задвољство видети оволико велики број садашњих и бивших ђака, студената , родитеља и пријатеља не једном месту, рекао је Игор Бем а потом се захвалио студентима.
Пуно нас овде присутних је деведесетих шетало, били смо на улицама и спремали смо се за велики испит да би га 5. октобра положили, први део да би 06. октобра пали. Били смо успавани 25 година, омамљени, летаргични без идеја да нешто можемо да променимо, бесомоћни и онда су нас студенти пробудили. Браво студенти, рекао је још Бем присећајући се дана када је први пут улазио у учионицу колико су му дрхтале руке.
Имао сам огромну трему јер се знало шта се од мене очекује и знао сам шта ја очекујем од мојих ђака. Временеом је трема била све мања али су очекивања остала иста. И данас очекујемо пуно и ви од нас и зато смо ту са вама. Позив наставника је позив из љубави и може да га ради само онај ко овај посао воли. То је привилегија. Позив којим смо добили могућност да утичемо на будућност неких следећих генерација, казао је још Бем и додао како је током времена образовање девастирано као и сама улога наставника и учитеља у друштву.
Данас наставничке факултете уписује свега неколико студената и ко ће нам сутра образовати децу односно ко ће заменити хиљаде наставника којима се прети отказима и смањују им се плате чиме се доводе на егзистенцијални минимум. Нема толико наставника.Треба да учимо децу слободном, аналитичком, критичком мишљењу, да их учимо одговорности, праведности, емпатији која се све ређе виђа у окружењу а то би требало да освести сваког од нас. Преузети одговорност и бити одговоран је најважнији услов од свих. Ми смо нашу преузели и зато смо ту. Да пружимо подршку и охрабримо се међусобно, да смо на путу где ће једнакост, правда и емпатија , солидарност, емпатија, поштење, поверење, искреност поново бити вредности које се негују и поштују. Хоћемо да живимо у уређеном друштву где нас нико неће делити на ове и оне, леве и десне, наше и ваше, да повратимо поверење у институције које треба да раде свој посао а ми да живимо, да се дружимо, будемо родитељи, пријатељи. Хоћемо слободне медије. Хоћемо фер изборе. Хоћемо мирно да спавамо.Да нам деца не иду по хлеб у иностраство него да остану овде и гаје децу у овој прелепој земљи. Наше сада утиче на наше сутра. Учинимо заједно наше сутра лепшим за живот, закључио је Игор Бем.
