У препуном амфитеатру који је био премали да прими све заинтересоване студенте и грађане у петак, 17. јануара одржана је трибина ПроГласа на којој су говорили Иванка Поповић, професорка Универзитета у Београду, проф др Владимир Костић академик и Миодраг Мајић судија и писац.
Целог живота сам у систему високог образовања и пратим како се систематски урушава институција високог образовања и универзиета. Прво сам помислила да је то стицај неповољних околности али сам после неког времена дошла до закључка да се то ради намерно са циљем да се угаси високо образовање, рекла је Поповић додајући да није поента створити људе који познају своју струку него људе који су способни за критичко и самостално размишљање да би били корисни грађани овог друштва.
Последњих десет година дошло је до системских промена у Законима, које су довеле до ограничавања онога што Универзитети треба да раде и како треба да функционишу. Некако није било довољно отпора од стране академске заједнице и морамо за то да сносимо одговорност али сада када су се студенти покренули вратило се и наше одупирање.
Поповић се још вратила на прошлогодишњи избор за студентске парламенте који су показали нефункционалност система односно у којој мери већина студената сматра да систем студентских парламената не функционише.
Студенти су више него заинтересовани да се ангажују али у формату да се њихови гласови чују и зато имамо пленуме. Неки би рекли да смо се вратили уназад али ако нешто не функционише морамо се вратити на почетак, рекла је још Поповић и истакла вредност образовања у друштву.
Никакво материјално богатсво не може се заменити школованим људима који те услове могу да обезбеде и из тог разлога образовање на било ком нивоу мора бити приоритет и то је потпуна надстраначка категорија која превазилази интерес сваке партије и представља улагање у рад чији се резултати не могу видети за време једног мандата али зато ми као грађани, са правом гласа морамо да будемо гаранти да ће овакав приступ, стратегија и национални интерес бити очуван.
Професорка Поповић још је рекла да је пад надстрешнице бесмислена и беспотребна трагедија изазвана грамзивошћу великог броја људи који је сажео све што није добро у друштву и све слабости образовног система односно система који бира неспособне и поткупљиве у односу на оне који су способни.
Зато морамо образовање да чувамо и омогућимо студнетима да истрају у својим захтевима. Сваког дана, са сваким новим нападом ми смо све више удаљени од испуњења захтева и потпуно уверени да нећемо одустати.
Где је мера докле треба студенти да иду? Не можемо сав терет препустити само њима. Морамо то радити заједно, закључила је Поповић.
Професор др Владимир Костић, академик своје обраћање почео је са јучаршањим драматичним догађајем у којем се један човек аутомобилом залетео на девојку из Краљева која је стајала на тротоару и покушао да је окасати или убије.
У каквом то друштву живимо и има ли у нама емпатије?, гласно је поставио питања проф др Костић а потом се обратио студентима уз речи да они нису деца иако их тако називају. Чак и када штрајкујете и изражавате незадовољство називају вас децом. Деца ваших година су пре 70 година водила бригаде, гинула у јуришима и правила државу. У том контексту ви нисте деца.Ви испред себе имате неку врсту већинског власништва над животом који ја на жалост немам. И ако ме нешто љути у држави то су моји вршњаци који покушавају да вас уче како треба да изгледа ваша будућност. Да сам знао да је направим она данас не би изгледала овако, рекао је академик Костић и изразио подршку речима.
Подржавам вас али шта имате од тога. Нормалност је нешто најстрашније и најсубверзивније што једна држава може да поднесе. Да имамо правну државу, да се поштују закони и да пред њим сви будемо једнаки и није случајно када неко каже и не постиди се да су навијачи паметнији од студената опозиционара. Ваша је дужност да разговарате са родитељима, бабама и дедама и са комшијама и дам им објасните разлог ваше побуне и чврстине, поручио је окупљенима проф. др Костић.
Човек када не зна који је пут прави треба да изабере онај најтежи. Ви сте тај тежи пут свесно изабрали а једна ствар је сигурна да је он прави и волео бих да тога будете свесни и да вас то испуњава. Колико год да је тежак и сноси последице, које сваким даном бивају све драстичније, сигуран сам да је избор једноставан јер ко је тај ко има разума, није уцењен, застрашен, и може бити на супротној страни. Ко може искрено подржавати људе који газе децу, људе који се са толико бахатости, злурадости и мржње свакодневно обраћају, људе који су се уградили и напунили новцем од туђе несреће, рекао је Миодраг Мајић, судија и писац поручујући студентима да они ипак ситуацију виде најјасније.
Сваки човек се рађа са осећањем правде а онда постепено кроз живот исту потчини другим потребама, богатсву, угледу, статусу. Ви још увек живите, мислите и делате онако како човек треба да дела, искрено, срцем са еманентним осећајем за правду и волело бих да сачувате тај осећај у себи јер ће то бити једни од најславнијих дана у вашем сећању, дани када сте радили нешто велико, исправно и из душе, рекао је Мајић и закључио да смо надомак слободе.
Не кажем да је ту иза ћошка, да ће доћи сутра али немојте да је не препознамо и да је се уплашимо.
