Скуп испред Техничке школе „Иван Сарић“ започео је петнаестоминутном тишином за све оне настрадале у Новом Саду а окупљенима су се обратили бивши ученици и професори школе.
Као бивши ученик ове школе у тренутку попут овог осетимо огромну тугу али и огроман понос. Ја сам у овој школи учио о интернет протоколима, о законима информатике, о правилима програмирања, физици, хемији, о стручности са једне стране и мени то као студенту књижевности са једне стране много значи док смо са друге стране учили о слободи, правди, историји, патриотизму и нама самима, рекао је Ведран Пеић, апсолвент српске књижевности и језика, додајући да су сви професори који су данас овде светлост у мраку. Ви сте наши образовни родитељи и немојте заборавити да вас волимо и да ћемо увек бити ту за вас.
Човек са великим Ч и студент са великим С је био мој ђак а неки су се ових дана усудили да га назову мојом највећом професионалном грешком. Ја га сматрам једним од својих највећих професионалних успеха. Љуби га разредна у индекс!
Пошто смо још увек под окриљем Светог Саве а ја дубоко желим да верујем да смо ми под његовим 365 дана у години а ја ћу вам се обратити његовим речима. Када је Растко Немањић као младић отварао манстирска врата она су била тешка баш као ова наша на главном улазу. Међутим, ко се једном усуди да та врата отвори тај се трајно обавезао да опстаје на путу правде, знања и човекољубља, рекла је у свом говору професорица српског језика у Техничкој школи, Снежана Берић Поповић-
Ивана Павловић Ленђел, наставник стручних наставних предмета изашла је испред школе да са колегама пре свега подржи студенте и њиховем захтеве у борби за правну и правдену државу и да коначно дођемо до слободе живљења.
Осим тога желим да подржим струку која је последњих година деградирана до те мере да су нам уништени стубови друштва, рекла је ова наставница додајући да осим дописа који је стигао из Министарства да ће просветним радницима у штрајку бити обустављене плате других притисака није било.
