Пумпало се јуче и у Суботици

Данас у 15 часова колона суграђана предвођена студентима кренула је према Градској кући где су уз пратњу бајкера и пољопривредника одржали уз петнаестоминутну тишину помен страдалима испод надстрешнице.

Рената Срејић, учитељица из ОШ Владимир Назор у Ђурђину, и мајка два студента поздравиле је присутне на протесту уз сада већ препознатљиву реч „пумпај“ а потом поручила да је уз студенте као човек, као родитељ и као учитељ.

Моје часове ових месеци сматрам безначајним у односу на оне које нам држе студенти. Сада је ред да ми сви учимо од њих. Они сад држе час целом свету из познавања животне школе како постати и остати људско биће, слободно, независно, правдољубиво, истинољубиво.

Проф. др Викторија Алаџић, обратила се пре свега својим студентима поручивши им да је на њима велика одговорност да зауставе девастацију и рушење у овој земљи и да почну да је граде.

Да градите бољу, лепшу и одговорнију земљу. Ваша улога је међу најважнијим јер су изграђене структуре и градови чврсто повезани са друштвом у којем се граде. Ако је друштво у хаосу, ако у њему владају интереси појединаца уместо добробити свих такав је и град. Урбане структуре утичу на друштво у великој мери. Минијатурни станови, спаваће собе без природног светла, недостатак паркова и дечјих игралишта, преоптерећење саобраћајем, грађење ружних зградурина чији је циљ што већи профит, загађен ваздух, природа, лоши су по грађане. Лоше друштво ствара лоше грађане. Архитектура и грађевинарство најважније су људске делатности и без њих не би било цивилизације, рекла је проф. др Алаџић додајући да се највећи број људских активности догађа управо у зградама и разним врстама објеката.

Ваш задатак је огроман да зауставите тенденцију девастирања градова у Србији. То је тежак али леп задатак и ако будете сложни у тој градњи као што сте ових дана на протестима изградња градова биће извор чисте среће, јер су људи по својој природи градитељи.

Много година овде ме је срамота. Срамота ме је генерације мојих родитеља који су дозволили ратове деведесетих, срамота ме је моје генерације која је дозволила убиство Ђинђића и сва она убиства после њега, срамота ме је било и генерације моје деце али ви генерација мојих унука све сте преокренули и дали нам наду да може бити боље, рекла је проф. др Викторија Алаџић и позвала све да се придруже студентима и да се не боје.