Ми, ратни ветерани знамо већ дужи низ година шта значи борба са влашћу и колико је то тешко. Покушавали смо да причамо са многима у вези наших проблема, о поштовање потреба ратних ветерана и учесника ратова, односно људи који су у датом моменту, када је то држава од њих тражила оставили све, одазвали се позиву и дали живот на располагање да би након тога о њиховим правима одлучивали профитери, дезертери и они који рата нису видели, али није било помака, каже нам на почетку разговора Жељко Вукелић, ратни ветеран и додаје да су на жалост на све функције дошли они који нису компетентни ни способни, а ни дорасли улози и задатку вођења државе и одређених ресора.
Сви заједно смо допустили да талог друштва исплива на површину и управља са свима нама. Разне групације су покушале да пробуде народ али нису имале успеха али на жалост због трагичних догађаја млади су се пробудили јер су видели у каквом друштву живимо као и где они треба да наставе да живе када заврше школу и каква им је могућност и перспектива стварања породице. Видели су да нисмо сви исти пред законом, да институције не функционишу, а да је подобност улазница а не знање, памет и способност.
Ветерани су стали уз студенте на Славији након чега је уследио позив преко друштвених мрежа да би сада у сваком граду имали већи број ветерана који дају подршку сваком скупу који организују студенти.
Договор је да не истичемо ниједно удружење нити појединца, нити се залажемо за било коју странку него смо искључиво подршка студентима и њиховим захтевима а то траје и данас, каже Вукелић додајући да ветерани стоје уз младост. Пре свега они су пробудили слогу, јединство и заједништво.
„Стави беретку и подржи студенте“
Вукелић још каже да је много људи први пут имало прилику да види ратне ветеране пошто медијски ниједна њихова акција није била пропраћена па је акција „Стави беретку и подржи студенте“ изазвала само позитивне реакције и снажну подршку свих. Беретка је симбол учесника ратова али и симбол војних ветерана који нису учествовали у ратовима али много њих је осетило потребу да подржи студенте. Држава је урадила неку врсту поделе одредивши за Дан војних ветерана 4. децембар док је Дан ратних ветерана – Видовдан од Косовског боја па на даље. Сви носимо беретке али ратни ветерани се разликују по томе што имају мајице које смо успели да обезбедимо путем спонзора али и из личних средстава.
Беретку су кажу предали као симбол борбе, студентима са намером да се никада не понови рат . Не желимо да више никада млади ратују и зато смо им, у Нишу, на скупу, симболично предали беретке у знак поштовања. Ипак оптужбе и лажи режимских медија нису заобишле ни ратне ветеране па ни Жељка Вукелића који је оптужен да је руски а потом и хрватски шпијун.
Не знам како бих могао да дематујем лажи јер велика већина људи зна где сам био и моја борба за права ветерана су на неки начин препознатљива. Још 2012. нисам подлегао понудама и притисцима да дам подршку актуелној власти јер смо тражили од старта праведан и правичан закон који ће обухватити потребе и могућност државе да најпре искаже поштовање и бригу за људе који су дошли у разне ситуације, од физичких, психичких, менталних проблема а где је држава дигла руке и не води рачуна о њима.
Када се појаве информације да радим за неку службу друге државе, јасно је да радим за – СРБИЈУ. Ја сам ратни војни инвалид треће групе 90% рањен у борбеној акцији у Хрватској, у Крајини. Након опоравка, после годину дана, моја жеља и морална обавеза је била да помогнем људима који су мени помогли да останем жив. Ти људи су заслужили од мене поштовање, не само они него и други који су помогли многим рањеницима, каже још Вукелић и додаје да је ратним инвалидима држава још и нешто омогућиа док они који су у рату учествовали од државе на жалост немају ништа.
Ветерани су подељени
Док смо били у рату нисмо се делили по националности, по ономе ко шта има или шта је по занимању. Није било важно да ли си Србин, адвокат, судија или лекар али након рата многи су покушали да искористе ветеране и на неки начин уз помоћ удружења контролишу масу. У Србији има преко 300.000 учесника ратова и ми као такви да смо организовани без нас не би могло ништа да се догоди у Србији баш као што је то на пример у сусдедној Хрватској где се њихова удружења ветерана питају за много тога.
Србија тренутно има преко 800 удружења од којих која држава фнансијски помаже преко 100 али та иста удружења не подржавају студенте нити су на протестима.
На прсте једне руке могу се набројати удружења која дају подршку студентима али ми због тих људи који су евентуално изманипулисани нећемо именовати ниједно удружење него подршку дајемо као појединци, каже Вукелић и истиче да само на пример његово удружење годишње од државе добије свега 50.000 динара док нека друга удружења добијају милионе од којих председници истих стичу искључиво и само личну корист.
Вукелић је позвао на јединство ветерана и буђење јер само уједињењем ветерани могу постати јако удружење које ће радити у њихову корист а не у корист појединаца.
