Umesto panel diskusije u okviru 21. Biofesta, u sredu je organizovana konferencija za medije a sam program je ove godine znatno skraćen.
Biofest je ove godine u znaku 35 godina od osnivanja udruženja Teras na čiju je inicijativu a u saradnji sa resornim Ministarstom usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji. Od tada do prošle godine možemo reći da je organska proizvodnja slabo rastuća grana privrede Srbije ali je važno istaći da je ipak rastuća, rekla je Snježana Mitrović ispred Udruženja Teras i dodala da je prošle godine došlo do smanjenja površina pod organskom proizvodnjom i to za 1500 hektara.
Nadamo se da je to samo epizoda jer je i u drugim zemljama primetna stagnacija zbog ekonomske krize a što se tiče procentualno zastupljenost organske proizdvonje ona iznosi 0,9 odnosno 27.550 hektara.
Ono što svakako zabrinjava jeste i pad organske proizvodnje i obradivih površina u Vojvodini jer je nakada Vojvodina bila regija koja je prednjačila sa nekih 11 hiljada hekatara dok je podatak od prošle godine da se na teritoriji Vojvodine svega 6800 hektara nalazi pod organskom proizvodnjom.
Povećava se broj operatera, proizvođači, i distrubutera sa 675 na 710 što je pokazatelj da se da mi tržište, rekla je Mitrović a potom istakla da članovi udruženja, mali proizvođali uglavnom nemaju problem sa plasmanom robe na tržište.
Država daje podsticaje a do 7. novembra je otvoren konkurs gde se organskim proizvođačima po hektaru daje 63.000 a usvojena je Nacionalna strategija razvoja organske proizvodnje u sklopu nacionalne strategije gde su utvrđene i mere i kako i šta da se radi. Kada se vratimo 25 godina unazad možemo reći da je najveći problem savetodavstvo jer državni organi imaju slab finansijski i kadrovski kapacitet kako bi mogli podstaći poljoprivrednike da uđu u organsku proizvodnju, zaključuje Snježana Mitrović.
Na konferenciji za medije govorio je i Nenad Novaković, direktor Organic control sistema o pre svega situaciji u zemljama Evrpske unije. Evropska unija beleži blage poraste dok Francuska beleži pad u organskoj proizvodnji od čak 54000 hektara. Na situaciju u ovoj grani utiče kako ekonomska kriza, stanje na istoku ali i porast cena hrane što samim tim utiče i na porast cena organskih proizvoda koji su inače skuplji. Oni određenoj kategoriji ljudi postaju gotovo nedostupni, kaže Novaković i dodaje da je važno da se i u Evropi a i kod nas primećuje blagi trend rasta.
Evropska komisija donela je novu uredbu 848 još 2018. a u Srbiji ista se primenjuje od 01.01.2025. Ova uredba zahteva i nove regulative a samim tim pooštrena je kontrola sertifikacije i dok je grupna sertifikacija pre donošenja uredbe bila olakšana, po novoj regulativi svaki mali proizvođač mora biti pravno formalno lice koje će uraditi svoju sertifikaciju i svoj proizvod predati tek tada hladnjači, rekao je još Novaković i dodao da je tu nastao problem koji je rezultirao padom proizvodnje.
Najveći problem radna snaga
Sabolč Tružinski iz Njegoševa, obrađuje 100 hektara zemlja a bavi se proizvodnjom autohtonih žitarica. Prvi sertifikat organskog proizvođača dobio je jop 2002./03. godine a danas pored žitarica, ima i podolska goveda a i proizvodnju organskih jaja. Najveći problem mu je kaže, radna snaga.
Nemamo dovoljno kvalitetne radne snage, što nam povećava broj sati rada i stručni nadzor a jedan od problema je naplata proizvoda. Ja nemam vremena da se bavim sudskom naplatom a puno je prevaranata, kaže Tružinski.
