Уместо панел дискусије у оквиру 21. Биофеста, у среду је организована конференција за медије а сам програм је ове године знатно скраћен.
Биофест је ове године у знаку 35 година од оснивања удружења Терас на чију је иницијативу а у сарадњи са ресорним Министарстом усвојен први Закон о органској производњи. Од тада до прошле године можемо рећи да је органска производња слабо растућа грана привреде Србије али је важно истаћи да је ипак растућа, рекла је Сњежана Митровић испред Удружења Терас и додала да је прошле године дошло до смањења површина под органском производњом и то за 1500 хектара.
Надамо се да је то само епизода јер је и у другим земљама приметна стагнација због економске кризе а што се тиче процентуално заступљеност органске произдвоње она износи 0,9 односно 27.550 хектара.
Оно што свакако забрињава јесте и пад органске производње и обрадивих површина у Војводини јер је накада Војводина била регија која је предњачила са неких 11 хиљада хекатара док је податак од прошле године да се на територији Војводине свега 6800 хектара налази под органском производњом.
Повећава се број оператера, произвођачи, и диструбутера са 675 на 710 што је показатељ да се да ми тржиште, рекла је Митровић а потом истакла да чланови удружења, мали произвођали углавном немају проблем са пласманом робе на тржиште.
Држава даје подстицаје а до 7. новембра је отворен конкурс где се органским произвођачима по хектару даје 63.000 а усвојена је Национална стратегија развоја органске производње у склопу националне стратегије где су утврђене и мере и како и шта да се ради. Када се вратимо 25 година уназад можемо рећи да је највећи проблем саветодавство јер државни органи имају слаб финансијски и кадровски капацитет како би могли подстаћи пољопривреднике да уђу у органску производњу, закључује Сњежана Митровић.
На конференцији за медије говорио је и Ненад Новаковић, директор Органиц цонтрол система о пре свега ситуацији у земљама Еврпске уније. Европска унија бележи благе порасте док Француска бележи пад у органској производњи од чак 54000 хектара. На ситуацију у овој грани утиче како економска криза, стање на истоку али и пораст цена хране што самим тим утиче и на пораст цена органских производа који су иначе скупљи. Они одређеној категорији људи постају готово недоступни, каже Новаковић и додаје да је важно да се и у Европи а и код нас примећује благи тренд раста.
Европска комисија донела је нову уредбу 848 још 2018. а у Србији иста се примењује од 01.01.2025. Ова уредба захтева и нове регулативе а самим тим пооштрена је контрола сертификације и док је групна сертификација пре доношења уредбе била олакшана, по новој регулативи сваки мали произвођач мора бити правно формално лице које ће урадити своју сертификацију и свој производ предати тек тада хладњачи, рекао је још Новаковић и додао да је ту настао проблем који је резултирао падом производње.
Највећи проблем радна снага
Саболч Тружински из Његошева, обрађује 100 хектара земља а бави се производњом аутохтоних житарица. Први сертификат органског произвођача добио је јоп 2002./03. године а данас поред житарица, има и подолска говеда а и производњу органских јаја. Највећи проблем му је каже, радна снага.
Немамо довољно квалитетне радне снаге, што нам повећава број сати рада и стручни наѕор а један од проблема је наплата производа. Ја немам времена да се бавим судском наплатом а пуно је превараната, каже Тружински.
