Премијерно документарни филм „Српске престонице“ биће прикаан у четветак, 19. марта

У четвртак, 19. марта, у биоскопу Лифка са почетком у 19 часова, премијерно ће бити приказан документарни филм „Српске престонице“ који говори о историјским центрима српског народа. Аутор филма је професор историје Саша Самарџић а у питању је серијал документарних емисија које обилазе градове: Скопље, Ниш, Цетиње, Бања Лука, Горња Црнућа, Сремски Карловци и Суботица. Пре самих емисија и историјски чињеницама ових седам градова у четвртак ће бити приказана емисија у којој ће бити обрађен сам појам „престонице“ и како се исти развијао од средњег века до данас.

Сама идеја, каже аутор филма, потекла је 2012. године приликом посете месту у Шумадији Горња Црнућа, где је прошетао кроз приватан посед породице Мариновић где се у другом делу имања у којем је живео и неколико година примао најразличитије депутације кнез Милош Обреновић, који је заправо из тог двора повео Други српски устанак.

Мени је та чињеница била занимљива јер најмање угледни двор из историје српског народа који је постојао од ових седам је једино сачуван јер немамо сачуване дворове Немањића у Скопљу, дворове Карађорђевића и Обреновића у Нишу, двор Цара Јована Ненада у Суботици али зато имамо кућу која је сачувана и Горњој Црнући, рекао је Сава Самарџић додајући да је сама реализација идеје почела 2024. године.

Ми смо ове године успели да завршимо серијал од 8 получасовних епизода од којих је ова прва у којој се говори о значају појма престоиница, казао је је Самарџић и истакао да су му у реализацији емисије помогли стручни сарадници Јасмина Марић, Небојша Дамјанович и Милош Милићевић од којих је свако на свој начин кроз историју књижевности или уметности говорио о значају појма престоница. У сваком од поменутих тачака за саговорнике смо имали људе од струке који су у емисији поделили одређене историјске чињенице.

Реализацију документарног филма помогли су: Град Суботица, Покрајински фонд за избегла и расељена лица , Предстацништво Републике Српске у Београду и чланови Завичајне заједнице Републике Српске.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *