Промоција монографије Викторије Алаџић „Настанак и развој градитељске баштине Суботице од 1700. до 1974. године“ одржана је у четвртак, 12. јуна у Савременој галерији.
Издавач овог капитаног дела је Републички завод за заштиту споменика културе који ће за две године обележити 80 година бављења заштитом културног наслеђа у Србији. Четири деценије заштитом културног наслеђа у Војводини пре свега у својој родној Суботици бави се др Викторија Алаџић па је сарадња Републичког завода за заштиту споменика и ове универзитетске професорке, историчарке уметности и песникиње била неминовна.
Недвосмислено, ово је животно дело Викторије Алаџић које се бави градитељским и урбаним наслеђем Суботице у периоду од 1700. доо 1974. године. Књига је ауторкин легат којом је направила повезницу између прошлих времена и данашњице са решеношћу чувања сећања на историјске актере и њихове домете. У монографији су изложена знања неопходна за разумевање и предвиђање најбољих праваца развоја Суботице, утемљених и трасираних током векова њеног узрастања из шанца у град драгуљ сецесијске културе. Књига одише свеобухватним знањем и љубављу према завичају и говори о значају града кроз период од 28 деценија. Викторија проводи читаоца хронолошки кроз различите периоде и кључне теме од важности за грађење и уређење Суботице а податак да је књига илустрована са 75 прилога у највећем броју оригиналних планова сведочи о неуморном истраживачком раду у архивима и трагању за јаснијом сликом о континуитету, дисконтинуитету, развојним правцима и политикама заједница у областима урбаног планирања и правила грађења. У књизи се осећа Викторијина запитаност и трагање за одговорима на кључно питање шта је омогућило да Суботица постане уређен и фунционалан град којим се успешно управљало. Данас звучи невероватно да је почетком 20. века Суботица имала већи број становника него Београд или Загреб али овај И многи други подаци записани баш у овој монографији.
Виктоија Алаџић рођена је у Суботици а Архитектонски факултет је завшила у Београду где је на Географском факултету из области просторног планирања одбранила докторску тези “Утицај законодавства на просторни развој Суботице од 18. до друге друге половине 20. века.” Радни век провела је у Суботици посвећенао подучавају студената Грађевинског факултета универзитета у Новом Саду. У њеном педагошком раду проучавање градитељског наслеђа имало је значајно место а поред уобичајених педагошких метода о њему је студентима сведочила личним примером. О преданом Викторијином истраживачком раду сведочи више десетина објављених радова у домаћим и страним стручним часописима и неколицини књига.
Поред свог педагошког и научног рада Викторија је препознатљива по свом неуморном активизму и друштвеној ангажованости. Невероватан је диверзитет видова њене борбе за очување наслеђа. Дивљења је вредна претрага трагање, хватање неповезаних нити и рад на 9000 грађевинских дозвола, проналажење изграђених кућа и повезивање са њиховим пројектантима. Организатор је кампање “Покретач младих” и већег броја удружења и појединаца са циљем очувања градитељског насеђа. Пре 15 година водила је протесте због најаве доношења урбанистичког плана који је претио да угрози амбијенталну целину историјскох језгра Суботице. Њене кампање укључивале су и међународну сарадњу, едукацију грађана, чајанке , тематске шетње по Суботици. Међу најаутентучнијим акцијама истиче се она са постављањем умрилица на све куће које су биле предвиђене за рушење поменутим урбанистичким планом. Викторија је најзаслужнија за организовање међународне конференције и усвајање суботичке декларације о заштити култуног наслеђа у оквирима урбаног развоја 2011. године. За свој вишедеценијски активизам и јавну борбу за очување градитељског наслеђа у Србији 2023. добила је признање “Хероина наслеђа” које се додељује за активизам и упоран и предан рад на очувању архитектонског наслеђа у Суботици. Викторија је посебно препозната не само код нас него и у међународним круговима када је у питању сецесија у Суботици. Др Викторија Алаџић припремила је апликацију да град Суботица постане члан мреже градова сецесије поставши прва председница Савета за заштиту и валоризацију суботичког културног наслеђа. Сарадња Републичког завода и Викторије Алаџић почела је пре десетак година кроз два међународна пројекта везана за заштиту и презентацију сецесијског наслеђа у Србији а током тог периода према мотивима Викторијине књиге “Суботица која нестаје” снимљен је документарни филм 2023. године под називом “Изгубљена сецесија”, први филм који се бави очувањем градитељског наслеђа у продуцији ове установе а издавање ове књиге био је само логичан наставак плодотворне сарадње.
Ми ништа важно не можемо у нашим жвотима урадити сами. Робинзон је могао само да преживи а Гауди је стварао чуда јер му је то град омогућио. Сви смо повезани и зависимо једни од других. Живимо данас у деструкцији која није забележена у мирнодопским условима на овим просторима а у таквим условима борба за наслеђе је борба за живот. – др Викторија Алаџић
