Ivana Nimčević Weichand u pismu poslatom našoj redakciji, vidno razočarana ističe da je na Fankijadi u Tavankutu bilo najmanje Tavankućana kao i da ova manifestacija nema nikakve veze sa tradicijom. Ova manifestacija izmišljena je pre dve ili tri godine i služi samo za promociju gospođice Anđele Moravčić iz Srpske napredne stranke a koliko je manifestacija humanitarnog karaktera ne znam jer su žene koje su prošle godine pekle fanke ostale nesiplaćene, navodi se u pismu i dodaje da su na ovu manifestaciju došli oni koji su želeli ili pak morali da se slikaju.
Čvarkijada, Pasuljijada, Pogačijada pa eto i Fankijada postali su deo kulturnih manifestacija koje se finansiraju iz budžeta grada dok izložbe umetnika, koncerti, i druga kulturna dešavanja poput zaista tradicionalnog Božićnog vašara u Tavankutu ipak ne mogu dobiti podršku.
Mala manjina meštana sretna je što se u Tavankutu ipak nešto dešava bar jednom godišnje dok većina ljudi koje poznajem niti su bili, niti su srećni što se Fankijada održava jer ne vide u ovoj manifestaciji nikakav smisao.
A smisla zaista nema i malo je licemerno „gutati fanke“ dok Tavankućani nemaju vodu ni za lek.
Ipak kao neko ko nema funkciju čak ni predsednice Saveta mesne zajednica Anđela Moravčić po dva galona vode deli socijalno ugroženima za „siguran glas“ dok ostalu u mesnoj zajednici drži pod ključem.
Anđela je sa svojih par saradnika letos išla i delila po dva galona vode i to najugroženijim porodicama jer su to njihovi sigurni glasači dok je ostalo držala pod ključem. Bila je tu i neka cisterna letos ali to nama nije rešenje jer mi čitavo leto nismo imali ni kap vode da se okupamo ili operemo zube. Kopaju se bunari ali pitanje je da li je to rešenje jer je ta voda puna gvožđa i nije za piće, piše još Ivana Nimčević Weichhand.
Anđela Moravčić nije predsednica saveta mesne zajednice. Ona se igra politike i ne zna svoju poziciju jer je ona samo na čelu Srpske napredne stranke u Tavankutu što joj ne daje za pravo da donosi bilo kakve odluke.
Ipak, da li sama ili joj u tome ipak neko pomaže Anđela Moravčić odluke donosi. Pa i to da li će se neka ulica u Tavankutu asfaltirati.
U Direkciji za izgradnju grada dobili smo informaciju da je potrebno prijaviti minimum tri ulice kako bi se izašlo na teren i kako bi se obezbedilo bar nasipanje šljunkom, ali kada je Anđela čula da smo moja mama i ja kontaktirale Direkciju stopirala je sve pa smo tokom sledećeg razgovora sa istim čovekom dobili informaciju da ne mogu ništa da urade jer je stiglo takvo naređenje. Anđela je potom mojoj mami rekla: „Ko si ti da popravljaš ulice?“ „Ko je tebi rekao da se mešaš?“ Oni ne samo da ništa ne rade nego i ono što može da se uradi sabotiraju samo zbog u ovom slučaju nemogućnosti da se lično promovišu.
Bez vode, puteva, pedijatra i policije, koja posle prijave pljačke, kojih je kako kaže, ova meštanka bilo preko deset letos, dolazi iz Bajmoka Tavankut ima Fankijadu.
Manifestaciju bez ikakvog smisla bar u ovoj situaciji ali svakako nam je zaključak da godinama unazad gledamo subotičku verziju serijala zanimljivog po naslovu „Selo gori a baba se češlja“.
