Предавањем у Гимназији Светозар Марковић обележено је 100 година од рођења проф Павла Ивића, академика, лингвисте и некадашњег ђака суботичке школе.
Павле Ивић је похађао суботичку Гимназију у периоду од 1935. до 1941. године а тачно 14 минута му је требало да од Соколског дома дође до школе. Толико минута траје и филм који смо урадили и приказали данас а тиче се његовог научног рада и каријере, рекла је Сања Вујачић, професорица српског језика и књижевности у овој школи и истакла да је Ивић био универзитетски професор који је гостовао на 60 универзитета света, у Аустралији, Америци , Азији, говорио десет страних језика и био члан САНУ, као и почасни или спољни члан бројних иностраних академија.
Славистичко друштво Србије награду која носи име овог великог човека и његове супруге додељује и данас за најбољи научни рад из лингвистичке српске славистике а проф. др Јасмина Грковић – Мејџор, академик и лингвиста и студент професора Павла Ивића, једна је од добитница.
Неспорно да је био научник који је обележио српку лингвистику друге половине 20. века, као што је Александар Белић обележио прву половину. Ивић се понајвише баво дијалектологијом и историјом српског језика а као професор је био изутеан, бринуо је о студентима, пажљиво читао наше радове, давао нам литеаруту, исправљао нас али то није би крај. Када би завршили своје радове он би нам препоручивао где да га објавимо и подстицао нас да пишемо, рекла је Јасмина Грковић – Мејџор истичући да је пре свега био велики човек, изузетан. Припадао је старом кову професора, попут Александра Белића, Ђуре Даничића, високо моралан и осетио је потребу да се јавно ангажује увек када је то било потребно, рекла је Грковић –Мејџор и закључила да би било добро да оваквог кадра има више.