На оставку директорице Геронтолођког центра, Бранкице Тешановић, гледам као на формалност, која је после њених огромних грешака морала да се деси, али свакако да она није довољна, мора се тражити много више. Бранкица Тешановић мора кривично да одговара за угрожавање живота корисника дома, као и за још доста пратећих сегмената који су се ту дешавали, каже за Дневни портал, Ранка Кашиковић која пре неколико дана путем отвореног писма обратила градоначелнику Бакићу а потом одговор добила од градског одбора Српске напредне странке.
Искрено, очекивала сам одговор градоначелника јер сам знала да ће га истина заболети и погодити, као и његов градски одбор, и нисам изненађена одговором с обзиром да уназад месецима од председника Србије, одређених министара и градоначелника разних градова, врло често чујемо увреде и скандалозни, недопустив вокабулар упућен нама грађанима и студентима који не подржавају њихову политику уништавања наше државе и злочин над недужним грађанима у Новом Саду, али ипак морам признати да су у мом случају, суботички напредњаци превазишли сами себе и отишли корак даље.
Нису само прешли линију задирући у мој приватни живот и моје самохрано родитељство, вређајући ме и понижавајући, већ су ми градоначелник и његов градски одбор директно угрозили живот и довели га у опасност. Не само мој живот, него и живот моје МАЛОЛЕТНЕ ДЕЦЕ и целе породице. Написали су да ја на мајици носим симбол терористичке организације Хамас (црвене рукавице), при чему се сматра да гајим симпатије према злогласној терористичкој организацији која је починила стравичне злочине. Таргетирали су ме и окарактерисали као терористу и фашисту! Мајица коју сам ја имала на себи нема црвену рукавицу, већ црну руку и значи СТОП МОБИНГУ, као што на њој и пише. Од када је изашло њихово саопштење и одговор на моје отворено писмо где сам ја окарактерисана од стране градске СНС власти као терориста, ја већ три дана из куће са децом не излазим, јер страхујем за наш живот. Не од градске власти или СНС капуљаша који газе студенте, ваде ножеве на њих и слично, него од људи који су против тероризма, антитерористичких страних и домаћих организација, који су ову оптужбу суботичког градског одбора СНС странке, схватили озбиљно и могу доћи мени на врата и наудити ми, ухапсити ме, не смем ни да изговорим шта све може да се деси мени и деци, каже Ранка Кашиковић и поставља разумно питање како да после овога буде мирна, да децу пусти у школу, на тренинге, рођендане када је градоначелник Суботице њихову мајку прозвао терористом?!
Ово је врло озбиљно кривично дело и за ово одговорни морају бити процесуирани, тако да ја планирам да предузмем одређене кораке како би заштитила свој живот и пре свега живот своје деце. Мислим да Стеван Бакић, после овога више ни дана не сме да буде градоначелник Суботице, када ово ради својим суграђанима, пре свега самохраној мајци са двоје мале деце, која му се само обратила да изложи проблеме Геронтолошког центра у ком је запослена и своје личне проблеме.
А све је почело од Ранкиног отвореног писма градоначелнику, које је поставила на свом фб профилу из разлога што јој је каже, својим изјавама у медијима и на конференцијама, повредио интелигенцију.
Окидач је био када је рекао да је шокиран, да није знао шта се са корисницима дешава у Геронтолошком центру, и да није надлежан, али да ће предузети све мере. Ми грађани нити смо глупи, нити смо луди, нити више хоћемо да дозволимо да они сматрају да нас и даље могу обмањивати, да ми верујемо у те њихове лажи и да ћемо и даље дозволити да нас бесконачно понижавају и вређају, само зато што нисмо њихови политички истомишљеници.
Сигурна сам да је знао за све што се дешава у Геронтолошком центру јер је Град инвеститор пројекта, јавна набавка за избор извођача радова је вршена у Градској управи, и још много тога је град знао и морао да зна, јер је као што сам већ рекла он инвеститор пројекта реновирања и доградње Геронтолошког центра, вредног 8 милиона евра, рекла је Кашиковић за наш портал а потом навела и свој проблем.
Ја јако добро знам да он зна какав сам ја мобинг и злостављање на раду и ван рада доживела у Геронтолошком центру и од високопозиционираних функционера, јер сам одбила да идем на СНС митинг, и поднела тужбу против одговорне директорице Бранкице Тешановић, и онда просто не могу да слушам о тој његовој патетици бриге о грађанима, када знам да прећутно одобрава овакве ствари, и што је најгоре ја нисам једини случај политичког злостављања. Много нас је таквих, само што су остали застрашени и ћуте.
Кашиковић још додаје да никако не би смело да се деси да Бранкица Тешановић остане као запослена у Геронтолошком центру, на радном месту које годинама чува за себе, да би имала где да се збрине после истека директорског мандата.
Особа попут ње, која нам је показала да нема ни мало емпатије јер је угрозила животе наших најстаријих, немоћних суграђана, о којима треба посебно и додатно да се брине, и која такође врши мобинг над записленима и излаже их шиканирању, не би смела више никада да ради нити у установи социјалне заштите нити било којој сличној. Можда јој је место једино да окопава своју плантажу лешника, за коју је добила субвенције од града, јер једино тамо не може никоме да угрози живот нити да икога злоставља.
Иако је опште познато да се готово иза сваке одлуке коју је донела сада већ бивша директорица Тешановић стоји Ненад Иванишевић који Геронтолошки центар сматра својом приватном прћијом питали смо Кашиковић шта мисли о избору новог директора.
Сматрам да ће и нови директор бити неко из редова владајуће странке или коалиционих партнера, неко ко ће бити врло близак са Покрајинским секретаром Ненадом Иванишевићем, како би он и даље управљао из сенке а одговорност уместо њега, преузимао неко други. Јако би се изненадила и била срећна да грешим по овом питању, јер Установа као што је Геронтолошки центар заслужује и мора да има човека који има емпатију, одговорност, стручност, знање јер ради са најугроженијом категоријом корисника који су цео свој радни век радили за наш град и заслужују да старост проведу достојно, да своје године које су им преостале памте по лепом, а не да живе страхујући за сопствени живот, они и њихова деца која су их тамо сместила како би били безбедни и збринути, категорична је Ранка .
Судски поступак који Ранка води против директорице Бранкице Тешановић требао је бити завршен.
Решењем Апелационог суда у Новом Саду, добила сам потврду да сам доказала мобинг и злостављање на раду, али на жалост због нестручности судије Јелене Петрик Поповић, Апелациони суд је укинуо њену пресуду и вратио на поновно суђење због погрешне примене материјалног права и грешака у вођењу парничног поступка.
Ранка ће из страха за своју безбедност након свега што је доживела остати код куће али је, каже радује што на протестима види све више суграђана.
Ја јако верујем у нашу Суботицу да ће бити још активнија и јача, да ће наши студетни и грађани заједно, да се изборе за њено достојанство и људе који ће истински да се брину о граду и свим грађанима, а којима неће бити једини циљ корупција и сопствени интерес, као што је то сада случај.
