У понедељак, 3. фебруара, у 12 часова у Савременој галерији Суботица одржаће се комеморација визуелном уметнику Балинту Сомбатију (Сзомбатхy Бáлинт, 1950-2024).
Своја сећања на Сомбатија, као визуелног уметника, писца и пријатеља, поделиће: Атила Черник (Цсерник Аттила), визуелни уметник, Габор Вираг (Вирáг Гáбор), директор Издавачког завода „Форум“ Нови Сад, Рона Копецки (Копецзкy Рóна), кустоскиња Галерије ацб Будимпешта, Едита Кадирић, визуелна уметница, и Нела Тонковић, кустоскиња Савремене галерије Суботица.
Балинт Сомбати рођен је у Пачиру 1950. године. Један је од оснивача и теоретичар неоавангардне уметничке групе Босцх+Босцх, поникле у Суботици. Кључни елемент његовог рада био је повратак експерименталности класичне авангардне поезије и ликовне уметности, као и прихватање критичког става активизма. Активистички став и идеолошка критика у Сомбатијевом деловању појављују се већ у две антиратне акције 1968. године, но његов истински уметнички рад, уз систематско субверзивно размишљање, започиње почетком ’70. година 20. века.
Главна одлика његовог опуса, који је настајао до последњих дана, је прелаз између уметничких жанрова и њихово комбиновање. Сваки медиј му је био важан, почев од перформативних, интервентно оријентисаних радова, преко разноврсних мејл-арт активности и визуелне поезије, до групе радова усредсређених на објекте и инсталације које је радио последњих деценија. Себе је сматрао номадским уметником.
У структуралном саставу његове уметности наилази се на: цртеж, графику, дигиталну графику, мејл-арт, концептуалну фотографију, акциону уметност, уметност перформанса, видео уметност, хибридне жанрове (колаж, монтажу, визуелну поезију), писану поезију.
Након Суботице, Сомбати је живео у Новом Саду, а последњих пар деценија у Будимпешти, непрекидно повезујући две уметничке средине и делујући на знатно ширем, централноевропском уметничком простору. Свом уметничком делу придодао је писање уметничких и теоријских текстова, али и – како је сам о себи говорио – „истраживање лепоте“.
Балинт Сомбати био је добитник бројних награда и признања, међу којима се издвајају: Књижевна награда „Лајош Кашак“ (Париз, 1989), Форумова награда за ликовну уметност (Нови Сад, 1993), Награда „Сава Шумановић“ (Нови Сад, 2007), Награда „Михаљ Мункачи“ (Будимпешта, 2008), Награда „Владислав Рибникар“ за најбољу изложбу (Београд, 2015), Магyар Éрдемренд Ловагкересзт (Будимпешта, 2018), Награда „Петер Нађапати Кукац“ (Бачка Топола, 2019).
Његова дела сачувана су у колекцијама бројних музеја савремене уметности широм Европе, од Београда, Загреба, Будимпеште, Љубљане, преко Новог Сада и Суботице, до Отерлоа и Лондона.
