Поводом дописа Министарства просвете број 611-00-0133/5/2025-01 од 24.02.2025. године, Удружење секретара основних и средњих школа овим путем скреће пажњу директорима основних и средњих школа у Републици Србији на неопходност законитог поступања везано за фебруарске плате просветних радника.
Упозоравамо директоре школа да правни основ за доношење одлуке којом се решава о праву, обавези или одговорности запосленог, може бити само закон или поѕаконски акт, а не може бити допис министра. Директор је, у складу са чланом 126. Закона о основама система образовања и васпитања, одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности установе. Надаље, директор одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законом. Дакле, законом, а не дописом министра.
Дописом министра није предочен ниједан правни основ за поступање које се тражи од директора, односно смањење плате за фебруар 2025. године. Овим дописом тражи се од директора да се “број часова рада за фебруар обрачуна према евиденцији о оствареним ефективним часовима рада за сваког запосленог у оквиру четрдесеточасовне радне недеље, која се води у школи, а за чију исправност и тачност одговара директор”. Даље се наводи да је наведено уређено чланом 126. Закона о основама система образовања и васпитања, што уопште није тачно. Ниједним прописом Републике Србије није предвиђено поступање директора школа какво тражи Министарство просвете. То значи, да би поступање школа према допису Министарства било противправно и представљало би основ за тужбе запослених којима је умањена или ускраћена зарада. Радило би се о десетинама хиљада тужби на нивоу целе државе. За ове тужбе не би било одговорно Министартво просвете, већ директори школа, чијим поступањем би запослени били доведени у ситуацију да своја права остварују на суду.
Законом о основама система образовања и васпитања уопште није регулисана материја штрајка, нити питање потпуне обуставе рада. Законом о штрајку прописани су начини ступања у штрајк уз поштовање минимум процеса рада. Из дописа Министарства закључује се да се умањење зарада тражи за наставнике И стручне сараднике који се налазе у потпуној обустави рада. Ово су наставници и стручни сарадници који, дакле, нису у законском облику штрајка. Законом о основном образовању и васпитању и Законом о средњем образовању и васпитању прописано да ако наставник, васпитач и стручни сарадник учествују у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада, директор школе покреће дисциплински поступак. Наставнику, васпитачу и стручном сараднику за кога се утврди одговорност у дисциплинском поступку, изриче се мера престанка радног односа. Дакле, закон не препознаје “ниси радио, нема зараде”. Последица је престанак радног односа. Међутим, свима је јасно да није целисходно отпустити толики број наставника који би онемогућио рад школа у целини.
Истовремено, у многим школама рад је обустављен по основу члана 39. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду, а за шта је фактички основ пружило само Министарство просвете. Наиме, Министарство је дописом број 61-00-01-333/2024-01 од 20.12.2024. године, такође без правног основа, позивајући се на закључак Владе, одредило да зимски распуст траје на територији целе земље од 23. децембра до 20. јануара, наводећи да постоји “озбиљно угрожавање безбедности ученика”, као и да “мера ранијег завршетка првог полугодишта има за циљ да очува здравље, безбедност и добробит свих учесника у образовном процесу”. Након тога Министарство никада није утврдило да су престали разлози због којих је угожена безбедност учесника у образовном процесу, а друштвене околности се нису промениле. Обавеза директора у овом случају јесте да обавесте инспекцију рада, а не да умањују или ускраћују зараде запосленима.
Наглашавамо да су у идентичној ситуацији исплаћене зараде за јануар месец, иако је Министарство просвете сличан допис упутило школама 24.01.2025. године. Другим речима, непоступањем директора по овом допису није се десило ништа. Такође, зараде у високом образовању редовно се исплаћују иако су високошколске установе много дуже у обустави него основне и средње школе. За овакво неједнако поступање не можемо наћи правно релевантно објашњење, те га једино можемо назвати дискриминаторним.
Када нешто није засновано на праву, не може имати ни правну последицу. Тако је и у тренутној ситуацији. Директори школа не могу сносити одговорност за непоступање по допису који нема правног основа, те којим се тражи поступање какво није прописано позитивним правом Републике Србије. Ово је директан притисак на директоре школа, и ми им овим путем пружамо пуну професионалну, моралну и људску подршку да том притиску не подлегну. Молимо вас за одговорно поступање, како школе не би, након овог узбурканог друштвенополитичког периода, остале заробљене у радним споровима и лошим међуљудским односима.
