Gospodine Dželebdžiću, dok se subotička bolnica čiji ste Vi direktor raspada, zidovi pucaju, toaleti propadaju, a pacijenti mesecima čekaju na lekare koji masovno odlaze, Vi obnavljate konferencijsku salu. Umesto da ulažete u osnovne uslove za lečenje i u zdravstvene radnike bez kojih bolnica ne postoji, Vi uređujete prostor za sastanke i samopromociju. To je uvreda i poniženje za svakog pacijenta koji je ovoj ustanovi poverio svoje zdravlje i život. Svaka infekcija i svaka neizlečena rana od danas su Vaša lična odgovornost. Ovim sramnim činom dokazali ste da Vam je luksuz važniji od života ljudi, pogazili ste Hipokratovu zakletvu i izgubili…