На отварање реконструисане зграде Народног позоришта стигле суи оштре реакције градске опозиције. Саопштење преносимо у целости.
Ново лице Србије: Народно позориште треба да буде симбол завршетка једне срамотне фазе
После скоро две деценије чекања, суботичко Народно позориште је коначно отворено. Међутим, уместо да то буде симбол завршетка једне срамотне саге, отварање је више личило на сцену из „Маратонаца“ – поново се отвара биоскоп, само што је овај пут рачун поново испостављен грађанима Суботице.
На отварању су се појавили исти они који су годинама учествовали у овом политичком театру – “, док град све дубље тоне у запуштеност, рупе на коловозима и комунални хаос.
Посебну нелагоду изазива чињеница да је церемонији присуствовала и Маја Гојковић, која је недавно хвалила пројекте чији је епилог била велика трагедија због урушавања надстрешнице. Због тога се с правом поставља питање – да ли је ово заиста безбедан и одговорно завршен пројекат или само још једна политичка представа пред камерама?
Ново лице Србије зато пита јавно и јасно:
Колико ће грађане Суботице коштати годишње одржавање овог објекта?
Да ли градски буџет може да издржи тај трошак?
И зашто се истовремено занемарује основна инфраструктура док улице у граду све више личе на ратну зону?
Док власт организује свечана отварања и слика се пред камерама, грађани свакодневно ризикују безбедност возећи се кроз рупе и разорене улице.
Због свега наведеног, Ново лице Србије захтева неопозиве оставке одговорних у градској власти и расписивање избора, како би грађани коначно добили управу која ће радити у њиховом интересу, а не у интересу политичког маркетинга.
Шебек: Два позоришна чина режима, урезана у истих 24 сата
Двојац, Никола Селаковић и Маја Гојковић, који ни у једној цивилизованој држави не би смео да обавља било какву државну функцију, данас је поново играо своје улоге. Док је Селаковић отварање Народног позоришта у Суботици прогласио пројектом изнад европских стандарда, јавност се болно сећа да је исту ту фразу користила и Маја Гојковић приликом отварања железничке станице у Новом Саду. Тада је тврдила да се тамо може путовати безбедно и на нивоу вишем од европских стандарда, што је претходило погибији 16 људи на том истом и недовршеном градилишту. Управо су они данас покушали да, упркос свему и у церемонијалној тишини, присвоје главну позорницу у Суботици, која је симболично обојена у исто сивило које карактерише њихову власт.
Само пар сати раније, стотинак километара даље, испред Српског народног позоришта у Новом Саду, режим је показао своје право лице, јер су припадници јединице Кобре, без икаквог образложења, једном од најбољих студената у држави, Вукашину Ђиновићу, и његовој мајци силом одузели карте за концерт виолинисте Золтáна Мáге и забранили им улаз у дворану.
Док је данашњи догађај у Суботици био само једна од свакодневних и лажних представа садашње власти намењена камерама, догађај из Новог Сада је верно осликавао данашњи реалан живот у Србији. То је живот у којем се неистомишљеници, а пре свега млади људи и најбољи међу нама, третирају као безбедносна претња и криминалци чим се појаве у близини привилеговане касте којој је главни симбол културе био и остао Ћациленд и његови становници.
Једно је сигурно, оба чина, први са људима који су одавно морали остати без било каквих државних функција, а други у којем је тоталитарни режим још једном показао своје право лице, јасан су доказ да је крај ове власти врло близу.
ЅВМ: Јавност изложена политичком маркетингу
Поводом објава и промотивних порука представника власти на друштвеним мрежама, у којима се говори о „отварању“ обновљеног Народног позоришта у Суботици, Демократска заједница војвођанских Мађара сматра да је јавност поново изложена политичком маркетингу и покушају представљања недовршеног пројекта као завршеног.
Након готово две деценије радова и вишеструких обећања, грађани Суботице имају право на истину, а не на пропагандне поруке и емотивне објаве на друштвеним мрежама. Према доступним информацијама и ономе што се може видети на терену, пројекат Народног позоришта није у потпуности завршен, и зато је неодговорно стварати утисак да је цео пројекат окончан.
Демократска заједница војвођанских Мађара поставља јасна питања на која јавност заслужује конкретне и транспарентне одговоре:
У којој се тачно фази завршетка тренутно налази пројекат Народног позоришта у Суботици?
Који делови пројекта су завршени, а који још увек нису?
Ако је позориште заиста завршено, зашто се у буџетима и даље планирају нова издвајања за његову изградњу и опремање?
Колико је укупно средстава до сада уложено у овај пројекат током протеклих 18 година?
Зашто јавности никада није јасно и прецизно представљена укупна цена овог пројекта?
Колико још средстава је планирано да се уложи у Народно позориште и из којих извора?
Ко сноси политичку и институционалну одговорност уколико се испостави да објекат није у потпуности завршен или безбедан за коришћење?
Посебно важно питање које грађани имају право да поставе јесте: уколико градска и покрајинска власт тврде да је објекат спреман за употребу, да ли су спремни да преузму пуну одговорност за безбедност грађана и запослених? Јавност се још увек сећа трагичних догађаја и озбиљних безбедносних пропуста у инфраструктурним пројектима у земљи, попут случаја надстрешнице у Новом Саду, због чега је неопходна максимална транспарентност и одговорност.
Грађани Суботице су током готово две деценије слушали бројна обећања, гледали помпезна најављивања и свечана представљања, док се пројекат стално продужавао и поскупљивао. Управо зато је дужност власти да коначно јасно и јавно положи рачуне.
Демократска заједница војвођанских Мађара поручује да грађани Суботице заслужују потпуну истину о овом пројекту. Нећемо дозволити још једну „куповину мачке у џаку“, нити да се јавни новац и јавни интерес користе за политичке поене и предизборне кампање.
