Градски одбор Нове Демократске странке Србије у Суботици је у више наврата захтевао оставку градоначелника Стевана Бакића и распуштање Градске Скупштине. С обзиром да град у дугој и богатој историји свог постојања није доживео толики рапидни пад у сверама друштвеног, културног и привредног живота као у последњој деценији од када њиме управљају преставници политичких странака СНС- а и СВМ- а, мишљења смо да је то довољан временски период да се може анализирати и сумирати њихов ,,рад“ и јавности указати на исходе истих!
Полазећи од чињенице да грађани константно и уредно измирују своје пореске обавезе пунећи тако градски буџет за узврат су добили само нагомилане проблеме. Неки од њих односе се на инфраструктуру: неодржавање путних и канализациона мрежа; насумичне изградње стамбених вишеспратних објеката којима се стратешки нарушава градско језгро и екологија; изградња и проширивање индустријске зоне на ораницама друге и треће категорије; небрига око приградских насеља до мере да Таванкут нема градску воду ни данас; не улаже се у дотрајале објекте предшколских и школских установа који проузрокују високи степен ризичности боравка у њима; ни ову власт не интересује изградња фискуктурне сале у основној школи ,,Ђуро Салај“ иако је нема од када школа постоји; незавршено Народно позориште чија изградња ће ускоро прославити пунолетство и до сада кошта око 45 милона евра; Здравствени центар Општа болница који се шест година ,,реновира“ и који напуштају лекари специјалисти и медицинско особље; инвестиција од 15 милиона евра за изградњу Аква парка чији су рокови изградње у више наврата пробијани да би га Градска власт на крају поверила на управљање приватнику уз месечну закупнину од 2.400 евра; тако звана полуприватизација градског превоза и потписаним уговором од 14 милијарди динара са приватним превозником Транс југ из Обреновца склопљеним на 15 година уз градско субвенционисање; инвестиције за изградњу и опремање централне кухиње ПУ ,,Наша Радост“ која траје осму годину; инвестиције за доградњу Геронтолошког центра и чији су рокови завршетка трајали неколико година уз опаску да амбуланта у оквиру те установе ни данас не ради јер није издата употребна дозвола; изградња високо ризичног постројења код Чантавира без грађевинске дозволе и тако даље…има тога још, грађани то добро знају!
Узимајући у обзир наведене чињенице закључујемо да градска власт и након једне деценије своје владавине не располаже стручним кадровским ресурсима и зато је грас доведен до ивице понора из кога га ни наредне генерације у догледно време неће моћи вратити. Зато их јавно питамо да ли се сматрају иоле одговорним за све досадашње Скупштинске одлуке и реализације пројеката чији су финансијски извори били градски буџет, учешће Покрајинског или Републичког буџета? Да ли је градска власт свесна шта оставља иза себе грађанима који су јој ипак указали поверење, истини за вољу и на тада покраденим, локалним изборима?
