Суботица је добила Акциони план безбедности саобраћаја за период 2025–2030. а у пракси, како у саопштењу истиче Народни покрет Србије, ово је још један документ без стварног додира са реалношћу на улицама нашег града.
План је израдила фирма са једним запосленим, без јасно наведених стручних референци и без потписа одговорних инжењера. Грађани имају право да знају, ко и по ком критеријуму овакве послове добија? Документ обилује површним и нетачним наводима. Користе се застарели подаци за 2023. годину, иако су подаци за 2024. јавно доступни. Нису обухваћене све месне заједнице, што доводи у питање релевантност целе анализе.
Посебна пажња се посвећује видео наѕору у вредности од око 200 милиона динара. Међутим, јавност никада није добила одговор на питање, колико је прекршаја забележено, колико је казни наплаћено и да ли камере уопште раде, с обзиром на спор између Града и МУП-а око одржавања и баждарења система. Ако камере не функционишу, да ли су потрошене стотине милиона само да „делују превентивно“? У документу се помињу „опраштајући путеви“, док истовремено Суботица добија импровизована проширења коловоза, попут недавних радова у улици Јована Микића, где је додат метар асфалта без икакве озбиљне саобраћајне логике. Предлажу се инспекцијске контроле теретних возила, али без иједног податка када су последњи пут спроведене, да ли су рађене викендом и какви су резултати мерења осовинског оптерећења. Говори се о контроли оштећења коловоза и рекламних табли, иако грађани свакодневно гледају да се те контроле у пракси не спроводе.
Посебан апсурд је и стручна терминологија. У документу се користе изрази попут „саобраћајне несреће“, „стоп знак“ и „лежећи полицајац“, што јасно показује да документ није писало стручно лице, већ неко ко се основама безбедности саобраћаја бави успут. Предлажу се мере попут смањивања левих скретања, иако пракса у Суботици показује супротно. Раскрснице попут Бајнатске и Пазинске данас су загушеније него пре. Као и пример код Мајшанског моста, где кружни ток никада није ни разматран, а незгоде се дешавају „мало по мало“.
На крају, у плану се као важан фактор наводе ауто-школе, али се не помиње кључни проблем, у Суботици где се на полагање возачког испита чека и до шест месеци.
Безбедност саобраћаја у Суботици сведена је на документ који више говори о незнању аутора него о заштити грађана, наводи се у саопштењу ове странке.
