SREDIŠNJE TEME

  • No tags.

Одржана и Дужијанца у организацији Националног савета буњевачке националне мањине

У петак, на великом тргу, одржана је још једна Дужијанца овога пута у организацији Буњевачког националног савета. Самој централној манифестацији претходила је изложба у уторак, 12. августа, најлепше печеног сомуна као и промоција књиге „Пита од неолита“ ауторке Илдике Медовић. Током вечери представљени су бандашица Милица Саулић и бандаш Бранислав Црњаковић а присутни су били у прилици да пробају „крув“ из неолита, по рецепту како су га правили преци на овим просторима.

Централна манифестација одржана је у петак, 15. августа а програм је почео мисом у цркви Узвишења Светог крижа у 18 часова да би потом кренуо свечани дефиле од Буњевачке матице до трга. На бини која је представљала импровизовани салаш овогодишњи бандашица и бандаш предали су хлеб од новог жита др Сузани Кујунџић Остојић, председници Националног савета буњевачке националне мањине  која је хлеб предала Срђану Самарџићу, помоћнику градоначелника Суботице.

Овај крув смо на Велику Госпојину посветили и желимо да се, као што у њему има хиљаду зрна која су се сложила да би добили крув од новог жита, и ми тако сложимо, да на тај начин и живимо, као што јесмо, у нашем граду. Ми смо овај обичај прогласили за национални празник, покушали смо да га сачувамо као нематеријалну културну баштину Републике Србије, а верујем да ће лепота и богатство овог обичаја, његово дуго трајање, довести до тога да ћемо то да урадимо. Али, обичаје чувају људи, зато и треба да будемо поносни на свој језик, постојање, име – а пожелећу да се буњевачко име у Суботици, Војводини и Србији, али и много шире, још дуго чува и спомиње, рекла је др Сузана Кујунџић Остојић,

Након што је хлеб симболично окренуо на све четири стране света, Срђан Самарџић је рекао да је дужијанца стари обичај који су Буњевци донели са собом када су се пре четири века преселили на просторе северне Бачке.

Том обичају, свом пореклу, језику и култури, верни су и данас. То само показује карактер ових људи и чврсту вољу која вековима не посустаје у очвању оног што их дефинише и што им је најважније. Лепота ношње, игре, музике и песме говори и о кротком духу који се никада није дао сломити, а прекретница је током историје било”, нагласио је Самарџић и додао да Буњевци данас уживају сва права у Суботици, Војводини и Србији, и да је почетком маја 2021. године, на иницијативу градоначелника Стевана Бакића, буњевачки језик уведен у службену употребу у Суботици.

Међу гостима „Дужијанце” био је и др Милан Попов, потпредседник Владе АП Војводина, и покрајински секретар за здравство, те Снежана Јанковић, в.д. помоћника покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, гости из Националног савета мађарске националне мањине, чланови Националног савета буњевачке националне мањине, бројних удружења…

У културно-уметничком делу програма наступили су Културно-уметничко друштво железничара „Братство”, Културно-уметничко друштво „Александрово”, Културно-уметничко друштво „Младост 1947”, Милица Рукавина и оркестар „Суботички тамбураши” под руководством Миће Јанковића.

У гостима у Суботици били су у Буњевци из Сомбора и Чонопље, али и Буњевци из Мађарске, чиме је потврђена добра сарадња припадника буњевачке заједнице у „Бајском троуглу“.

Манифестација се завршила, традиционално, бандашициним колом.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *