У организацији Удружења „Женске студије и истраживања“ Суботица и Инспирахуб Суботица у петак, 06. фебруара одржана је трибина „Положај жена у науци у Србији данас – разговор са научницом, поводом Међународног дана жена и девојака у науци“.
Нама су у фокусу жене које имају мању друштвену моћ а то су пре свега жене из других националних заједница у односу на већинску, затим старије жене, млађе жене, жене са инвалидитетом, Ромкиње, које желимо да афирмишемо и допринесемо побољшању њиховог положаја у друштву а у склопу тога су и научнице којима је афирмација такође потребна исто као и уметницама које превазилазе све идентитетске компоненте, рекла је др Марта Башарагин а потом додала је да је трибина која је организована поводом Међународног дана жена и девојака у науци, 11. фебруара, због обавеза, организована неколико дана раније.
Међународни дан жена у науци установила је Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 2015. године са циљем подстицања жена и девојака да се баве науком и научноистраживачким радом.
Допринос жена у друштвено-хуманитистичким, медицинским и природно-математичким наукама у Србији и свету и даље није довољно (пре)познат. Научнице се суочавају са напорима да заузму своје место у академском свету и друштву, са предрасудама и дискриминацијом у професионалном раду и приватном животу.
Улога жена у науци има свој специфичан статус. Она је другачија, различита у односу на мушке колега а ако узмемо историјски контекст и ако се позабавимо темом жена у науци онда можемо доћи до закључка да су доприноси жена науци у прошлости веома често приписивани њиховим мушким сродницима, браћи, супрузима док се за поједине случајеве ни дан данас не може утврдити удео жене у неком научном открићу, рекла је др Башарагин наводећи пример аустријске физичарке Мајтнер која је заједно са својим сестрићем објавила рад који се тиче теорије фисије док су и заслуге и Нобелова награда за то откриће у њеном случају изостали.
Питање положаја жена у науци и некада и данас је уве политичко питање а ту као пример навела бих научницу из друштвено-хуманистичких наука Загорку Голубовић оја је управо збг свог политичког ангажмана 1968. године у студентским демонстрацијама избачена са универзитета иако је она једна од темељивачица социјалне антропологије.
Нарочито су у неповољном положају истраживачице и научнице из интердисциплинарног поља женских и родних студија, које настоје да осигурају видљивост и институционалну подршку. Овај дан подсећа на важност једнаког приступа образовању, истраживачком раду и руководећим позицијама, те наглашава потребу за родно осетљивим политикама у науци. Видљивост, признање и награде за научнице представљају кључне кораке у превазилажењу структурних баријера и јачању присуства жена у свим областима науке.
Када сагледамо статистичке податке колико је жена близу моћи односно колико њих у академији јесте у позицији да управљају Универзитетима и факултетима долазимо до мањег процента у односу на мушке колеге, рекла је још др Марта Башарагин додајући да постоје потврде да су жене успеле да се последњих пола века афирмишу у академског свету.
