Станари зграде у Алеји Маршала Тита 33 иако од малих пензија уредно измирују закуп већ годинама муку муче са условима живота у згради где прокишњава кров, где њих стотињак користи само један улаз док је други још за време епидемије затворен.
На јучерашњи збор позвали су директоре ПИО фонда и Геронтолошког центра али се осим медија нико од њих није појавио.
Једна од станарки Милица Медић нам се обратила да јој помогнемо. Она у овој згради живи на петом спрату а стан јој на више места прокишњава, каже испред Удружења Солидарност Мики Олајош Нађ додајући да Милици вода капље поред бојлера док јој је канта воде увек на прозору.
Мајстори су долазили, погледали, снимили телефоном и отишли а ми немамо услове за живот, каже нам Милица Медић.
Иако давалац услуга закупцима мора да омогући и услуге попут помоћи у кући, негу, прање веша, ручкове као и да изврши поправке уколико за њима има потребе они не добијају ништа. Ипак станарину која је за 37 квадрата повећана на 5500 динара морају уредно да плаћају јер има, како кажу, уколико не плате две кирије стиже налог за исељење.
Имам пензију 27.000 динара а када све поплаћам остане ми 3000 динара за живот, каже једна станарка додајући да се пре свега осећа понижено. Од наших кирија ова зграда месечно има приход од 500.000 динара па зар од тога не могу да се поправе ролетне и кров. Ми нисмо чак ни грађани другог реда.
У намери да затраже да неко испоштује њихова права станари ће организовати скупштину станара а потом формирати комисију и отићи заједно код директора Герентолошког и ПИО фонда.
Овде живим 10 година и могу да кажем да смо по уговору до короне имали све а након короне ништа. Повећали су нам кирију али из уговора они не поштују ништа. Од кухиње не можемо добити ништа а ни услуге фризера и педикира више нам нису доступне, каже Гордана Михајловић додајући да комисија не проверава “станаре” јер како каже у згради су живели и они који у Црној Гори имају некретнине.
Мени није испод части што овде живим али ми смо деградирани и гледају нас као да смо најгори социјални случајеви. Ја сам лично тражила да ме прими градоначелник. Примила ме је његова помоћница али нико до данас није ништа решио, каже Гордана.
Из Удружења Солидарност истичу да људи који који живе у овој згради примају мале пензије па се из тог разлога државни органи према њима морају односити са више осетљивости.
