У ноћи када је проваљено у Одељење финансија Опште болнице и украден складишни хардвер са комплетном базом финансијског пословања, није нестала само опрема – нестало је и право грађана да знају где одлази њихов новац. У свакој уређеној држави овакав догађај био би аларм за узбуну у здравству и правосуђу, док се у Србији, где се корупција заташкава, а одговорни награђују, овакви случајеви завршавају под тепихом – често уз заштиту самог система.
Јер не упада се у јавну установу и не односи баш оно што открива токове новца због тржишне вредности хардвера, већ да би се обрисали трагови криминала – сумњивих трансакција, намештених тендера, фиктивних рачуна и партијског запошљавања; зато питамо: ко краде податке о финансијском пословању болнице, ко је довољно моћан да то спроведе и ко штити те људе? Сама чињеница да су украдени уређаји на којима се чувају кључни подаци, док је обијена и благајна, али новац није украден – као ни новац који је стајао у фиоци у канцеларији синдиката – додатно поткрепљује сумњу да је реч о покушају уништавања доказа о коруптивним радњама у суботичком здравству.
Ово није обична крађа, ово је покушај систематског брисања трагова. И за крај – господине Џелебџићу, сигуран сам да листу ваших путника у аутобусима, коју „вучете“ са собом на разне догађаје Српске напредне странке, нисте чували на хардверу који је украден, него на неком много сигурнијем месту, наводи се у саопштењу које је потписао Роберт Шебек, председник посланичке групе Странке слободе и правде у Скупштини АП Војводине.
