Данас у Жутој кући у Суботици предају професори, а некад су тамо људи везивани, мучени и одвођени у смрт. Та зграда је у време мађарске окупације била мучилиште за цивиле – жене, децу, омладинце, због имена, језика или политичког мишљења, наводи се у саопштењу потомака страдалих и сведока ових недела и додаје да Суботица има дужност да памти. Жута кућа не сме бити учионица. Мора бити споменик.
Зар је исправно да се баш у тој згради налази факултет, и то на језику оних чији су претходници чинили злочине над невиним грађанима овог града?
Захтевамо да се та зграда претвори у меморијални центар, са сведочењима и именима оних који су ту страдали, како би нове генерације знале шта се ту догодило — и зашто то никада не сме да се понови, закључује се у саопштењу.
Зене, децу, цивиле… Као да мускарци тамо исто нису убијани, опет феминацизам у датом удрузењу.
А сто је најстрасније тамо је мадјарски факултет, дакле Мадјари који су тамо клали људе сада су тамо заузели бусију као да то није кољацница коју су дрзали њихови преци.