U prepunom amfiteatru koji je bio premali da primi sve zainteresovane studente i građane u petak, 17. januara održana je tribina ProGlasa na kojoj su govorili Ivanka Popović, profesorka Univerziteta u Beogradu, prof dr Vladimir Kostić akademik i Miodrag Majić sudija i pisac.
Celog života sam u sistemu visokog obrazovanja i pratim kako se sistematski urušava institucija visokog obrazovanja i univerzieta. Prvo sam pomislila da je to sticaj nepovoljnih okolnosti ali sam posle nekog vremena došla do zaključka da se to radi namerno sa ciljem da se ugasi visoko obrazovanje, rekla je Popović dodajući da nije poenta stvoriti ljude koji poznaju svoju struku nego ljude koji su sposobni za kritičko i samostalno razmišljanje da bi bili korisni građani ovog društva.
Poslednjih deset godina došlo je do sistemskih promena u Zakonima, koje su dovele do ograničavanja onoga što Univerziteti treba da rade i kako treba da funkcionišu. Nekako nije bilo dovoljno otpora od strane akademske zajednice i moramo za to da snosimo odgovornost ali sada kada su se studenti pokrenuli vratilo se i naše odupiranje.
Popović se još vratila na prošlogodišnji izbor za studentske parlamente koji su pokazali nefunkcionalnost sistema odnosno u kojoj meri većina studenata smatra da sistem studentskih parlamenata ne funkcioniše.
Studenti su više nego zainteresovani da se angažuju ali u formatu da se njihovi glasovi čuju i zato imamo plenume. Neki bi rekli da smo se vratili unazad ali ako nešto ne funkcioniše moramo se vratiti na početak, rekla je još Popović i istakla vrednost obrazovanja u društvu.
Nikakvo materijalno bogatsvo ne može se zameniti školovanim ljudima koji te uslove mogu da obezbede i iz tog razloga obrazovanje na bilo kom nivou mora biti prioritet i to je potpuna nadstranačka kategorija koja prevazilazi interes svake partije i predstavlja ulaganje u rad čiji se rezultati ne mogu videti za vreme jednog mandata ali zato mi kao građani, sa pravom glasa moramo da budemo garanti da će ovakav pristup, strategija i nacionalni interes biti očuvan.
Profesorka Popović još je rekla da je pad nadstrešnice besmislena i bespotrebna tragedija izazvana gramzivošću velikog broja ljudi koji je sažeo sve što nije dobro u društvu i sve slabosti obrazovnog sistema odnosno sistema koji bira nesposobne i potkupljive u odnosu na one koji su sposobni.
Zato moramo obrazovanje da čuvamo i omogućimo studnetima da istraju u svojim zahtevima. Svakog dana, sa svakim novim napadom mi smo sve više udaljeni od ispunjenja zahteva i potpuno uvereni da nećemo odustati.
Gde je mera dokle treba studenti da idu? Ne možemo sav teret prepustiti samo njima. Moramo to raditi zajedno, zaključila je Popović.
Profesor dr Vladimir Kostić, akademik svoje obraćanje počeo je sa jučaršanjim dramatičnim događajem u kojem se jedan čovek automobilom zaleteo na devojku iz Kraljeva koja je stajala na trotoaru i pokušao da je okasati ili ubije.
U kakvom to društvu živimo i ima li u nama empatije?, glasno je postavio pitanja prof dr Kostić a potom se obratio studentima uz reči da oni nisu deca iako ih tako nazivaju. Čak i kada štrajkujete i izražavate nezadovoljstvo nazivaju vas decom. Deca vaših godina su pre 70 godina vodila brigade, ginula u jurišima i pravila državu. U tom kontekstu vi niste deca.Vi ispred sebe imate neku vrstu većinskog vlasništva nad životom koji ja na žalost nemam. I ako me nešto ljuti u državi to su moji vršnjaci koji pokušavaju da vas uče kako treba da izgleda vaša budućnost. Da sam znao da je napravim ona danas ne bi izgledala ovako, rekao je akademik Kostić i izrazio podršku rečima.
Podržavam vas ali šta imate od toga. Normalnost je nešto najstrašnije i najsubverzivnije što jedna država može da podnese. Da imamo pravnu državu, da se poštuju zakoni i da pred njim svi budemo jednaki i nije slučajno kada neko kaže i ne postidi se da su navijači pametniji od studenata opozicionara. Vaša je dužnost da razgovarate sa roditeljima, babama i dedama i sa komšijama i dam im objasnite razlog vaše pobune i čvrstine, poručio je okupljenima prof. dr Kostić.
Čovek kada ne zna koji je put pravi treba da izabere onaj najteži. Vi ste taj teži put svesno izabrali a jedna stvar je sigurna da je on pravi i voleo bih da toga budete svesni i da vas to ispunjava. Koliko god da je težak i snosi posledice, koje svakim danom bivaju sve drastičnije, siguran sam da je izbor jednostavan jer ko je taj ko ima razuma, nije ucenjen, zastrašen, i može biti na suprotnoj strani. Ko može iskreno podržavati ljude koji gaze decu, ljude koji se sa toliko bahatosti, zluradosti i mržnje svakodnevno obraćaju, ljude koji su se ugradili i napunili novcem od tuđe nesreće, rekao je Miodrag Majić, sudija i pisac poručujući studentima da oni ipak situaciju vide najjasnije.
Svaki čovek se rađa sa osećanjem pravde a onda postepeno kroz život istu potčini drugim potrebama, bogatsvu, ugledu, statusu. Vi još uvek živite, mislite i delate onako kako čovek treba da dela, iskreno, srcem sa emanentnim osećajem za pravdu i volelo bih da sačuvate taj osećaj u sebi jer će to biti jedni od najslavnijih dana u vašem sećanju, dani kada ste radili nešto veliko, ispravno i iz duše, rekao je Majić i zaključio da smo nadomak slobode.
Ne kažem da je tu iza ćoška, da će doći sutra ali nemojte da je ne prepoznamo i da je se uplašimo.
