Skup ispred Tehničke škole „Ivan Sarić“ započeo je petnaestominutnom tišinom za sve one nastradale u Novom Sadu a okupljenima su se obratili bivši učenici i profesori škole.
Kao bivši učenik ove škole u trenutku poput ovog osetimo ogromnu tugu ali i ogroman ponos. Ja sam u ovoj školi učio o internet protokolima, o zakonima informatike, o pravilima programiranja, fizici, hemiji, o stručnosti sa jedne strane i meni to kao studentu književnosti sa jedne strane mnogo znači dok smo sa druge strane učili o slobodi, pravdi, istoriji, patriotizmu i nama samima, rekao je Vedran Peić, apsolvent srpske književnosti i jezika, dodajući da su svi profesori koji su danas ovde svetlost u mraku. Vi ste naši obrazovni roditelji i nemojte zaboraviti da vas volimo i da ćemo uvek biti tu za vas.
Čovek sa velikim Č i student sa velikim S je bio moj đak a neki su se ovih dana usudili da ga nazovu mojom najvećom profesionalnom greškom. Ja ga smatram jednim od svojih najvećih profesionalnih uspeha. Ljubi ga razredna u indeks!
Pošto smo još uvek pod okriljem Svetog Save a ja duboko želim da verujem da smo mi pod njegovim 365 dana u godini a ja ću vam se obratiti njegovim rečima. Kada je Rastko Nemanjić kao mladić otvarao manstirska vrata ona su bila teška baš kao ova naša na glavnom ulazu. Međutim, ko se jednom usudi da ta vrata otvori taj se trajno obavezao da opstaje na putu pravde, znanja i čovekoljublja, rekla je u svom govoru profesorica srpskog jezika u Tehničkoj školi, Snežana Berić Popović-
Ivana Pavlović Lenđel, nastavnik stručnih nastavnih predmeta izašla je ispred škole da sa kolegama pre svega podrži studente i njihovem zahteve u borbi za pravnu i pravdenu državu i da konačno dođemo do slobode življenja.
Osim toga želim da podržim struku koja je poslednjih godina degradirana do te mere da su nam uništeni stubovi društva, rekla je ova nastavnica dodajući da osim dopisa koji je stigao iz Ministarstva da će prosvetnim radnicima u štrajku biti obustavljene plate drugih pritisaka nije bilo.
