29
јан
Рекох е нећеш овога пута али онда ухватим себе како у обећано време пребацујем на канал , где се ОН (један човег, Бог отац како би неки рекли) обраћа по 666. пут. Били смо тако срећни а онда смо ујутру устали, а уствари нисмо ни легли, и схватили шта се десило синоћ још док нисмо легли?! Неки момци су се заиграли палицама и тек што је он обећао да ће све бити савршено да „нас нико не сме да дира“, они су девојци изместили вилицу. И сад би један лојалиста са подгрејаним сендвичем још од Јагодине (јер остало је) рекао…