Nakon tri mejla upućena Upravi Predškolske ustanove „Naša Radost” (bez konkretnog odgovora i rešenja), kao i niza poziva na različite telefonske brojeve (komunalna policija, sekretarijat za društvene delatnosti i druge institucije), konačno sam uspeo da dođem do nekoga ko mi je savetovao da pošaljem mejl sekretarijatu da bi oni kontaktirali Upravu Predškolske ustanove „Naša Radost”, piše u pismu čitaoca a pre svega zabrinutog roditelja, koje nam je stiglo putem naše rubrike “Dodaj svoju priču” gde se još dodaje da ključni problem i dalje stoji: deca svakodnevno borave u dvorištu punom suvih, napuklih i odlomljenih grana, koje mogu pasti u bilo kom trenutku.
Iz Sekretarijata za komunalne poslove rečeno mi je da se „tek utvrđuje ko je nadležan”,
ali da je verovatno to uprava i direktor „Naše Radosti”. Iako tvrde da su grane sečene pre manje od godinu dana, pitanje je kako ne znaju ko je nadležan, ako su zaista to radili pre manje od godinu dana?
Ko je tad bio nadležan ako se sada ne zna ko je nadležan?
Takođe, očigledno je da nije ništa rađeno jer stanje grana ukazuje na mnogo duži period ignorisanja problema.
Direktor „Naše Radosti”, prema dostupnim informacijama, pokušava da prebaci nadležnost na druge službe, pozivajući se na nedostatak mehanizacije i opreme, iako je, kao rukovodilac, u mogućnosti i obavezi da preko telefona ili interneta angažuje profesionalce za obezbeđenje i seču opasnih grana. Logično se postavlja pitanje: čemu služe svi pomoćnici i zamenici direktora,
ukoliko nijedan od njih ne može da pronađe i angažuje službu za uklanjanje grana i šta konkretno svi oni rade?
Takođe, očigledno je da se uporno izbegava pismena komunikacija, verovatno zato što bi svaki odgovor na mejl ostao kao pisani dokaz o preduzetim (ili nepreduzetim) radnjama.
Svi bi radije da razgovaraju usmeno, verovatno u nadi da, ukoliko dođe do neželjenih posledica, neće biti jasno ko je odgovoran za propust.
U međuvremenu, deca se i dalje izvode u dvorište, a institucije se, u suštini, bave ping-pong odgovornosti.
Smatram da je ovakav pristup nedopustiv, s obzirom na to da se radi o bezbednosti najmlađih.
Voleo bih da se ukaže javnosti na ovaj problem, jer očigledno nedostaje konkretna volja da se stvar reši brzo i odgovorno.
Bezbednost dece ne sme biti tema o kojoj će se beskonačno raspravljati, već prioritet koji zahteva hitnu akciju.
Čekamo reakciju nadležnih…
