Atentat na Zorana Đinđića, petog predsednika Vlade Republike Srbije, izvršen je 12. marta 2003. godine. godine u 12.25 časova, u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije, u Beogradu. Ovaj atentat je doveo do vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije Sablja tokom koje je uhapšeno 11.665 osoba povezanih sa organizovanim kriminalom.
Tog dana ubijena je Srbija i svaki pokušaj da krene napred.
Zaverenici su atentat pripremali, takoreći, od dana kada je Zoran Đinđić postao premijer. Dugogodišnje diskvalifikacije o Đinđiću kao „stranom plaćeniku i izdajniku” preko noći su zamenjene novom, o Đinđiću kao mafijaškom saradniku, „šefu kriminalnih porodica”, „šverceru cigareta” i sl.
Cilj ove političko-medijske kampanje bio je diskreditacija Đinđića u javnosti do te mere da bi njegovo fizičko uklanjanje zapravo bilo poželjno „u korist Srbije“. „Duvanska afera“, „Hapšenje i izručenje Slobodana Miloševića“, „Pokušaj provale u Vladin Biro za veze“, „Ubistvo Gavrilovića“, „Pobuna Crvenih beretki“, samo su neki od najznačajnijih afera koje su zaverenici kreirali sa ciljem da diskredituju i kriminalizuju Zorana Đinđića. Kako pokušaj njegovog političkog smenjivanja nije doneo očekivane rezultate, ali je Đinđić politički postajao sve moćniji, neposredno pred preuzimanje Vojske SCG – u redovima zaverenika doneta je odluka da ga fizički uklone.
Krajem 2001. godine, premijer Đinđić je najavio da će 2002. godina biti godina borbe protiv organizovanog kriminala. Decembra 2002, pet meseci ranije doneti republički Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, usvojen je i u Saveznoj skupštini SRJ, čime je stupio na snagu. Tim zakonom, u pravosuđe su uvedeni Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal (tzv. Specijalni sud), koji su osnovani mesec dana kasnije. Takođe, tim zakonom je uvedena i institucija svedoka-saradnika.
Prvi svedok-saradnik Specijalnog tužilaštva trebalo je da bude Ljubiša Buha zvani Čume. Na njega je 3. avgusta 2002. izvršen neuspeli atentat, nakon čega on u tajnosti odlazi u Grčku. Decembra iste godine minirano je postrojenje njegovog preduzeća „Difens roud“, u čemu su zajedno učestvovali pripadnici Jedinice za specijane operacije i Zemunskog klana. Krajem sledećeg meseca, Buha je vođe JSO i Zemunskog klana javno optužio da su krivi za 30 ubistava, otmicu Ivana Stambolića, atentate na Vuka Draškovića u Budvi i na Ibarskoj magistrali i brojne druge zločine, te izjavio da za to ima dokaze i da bi o tome svedočio u eventualnom sudskom postupku. Nedugo potom, on odlazi u Slovačku.
Ubistvu premijera prethodila su najmanje tri neuspela atentata I to kod Bubanj potoka, kod Beogradske arene i kod Savezne skupštine.
Predsednik Vlade Republike Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić pogođen je snajperskim hicem 12. marta 2003. godine u 12.25 č, ispred ulaza broj 5 zgrade Vlade Srbije.
Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata14.
Zoran Đinđić je proglašen mrtvim u 13.30 č, u Urgentnom centru u Beogradu, u koji je stigao bez pulsa, krvnog pritiska i svesti. Rane na srcu su mu prethodno zašivene ali zbog obilnog krvarenja i raznete jetre operacija nije uspela. Operaciju je vršio doktor Miljko Ristić. Obdukcijom, urađenom iste večeri, utvrđeno je da je ulazna rana na Đinđićevom srcu bila veličine 33 milimetara puta 22 milimetra, a izlazna — 37 milimetara puta 25 milimetra. Takođe, metak je bio potpuno razneo i njegovu jetru i slezinu, pa je zaključeno da reanimacija nije ni mogla biti od pomoći.
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić je sahranjen, uz najviše državne počasti, 15. marta 20023., u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Opelo je služeno u Hramu Svetog Save a trasa kojom se pogrebna povorka kretala od Hrama do Novog groblja bila je zasuta cvećem. Pored članova porodice, funkcionera i članova Demokratske stranke i najviših državnih funkcionera, sahrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora, političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i mnogobrojni građani. Prema nekim procenama, sahrani Zorana Đinđića prisustvovalo je oko 500.000 ljudi.
