Ja bih za ovu državu, gospođo, poginuo, rečenica je koja me je duboko dotakla u razgovoru sa našim subotičkim veteranima koji su se kao grupa građana, ne kao članovi udruženja, jer kaže to i nisu, okupili da podrže mladost koja im uliva nadu da dostojanstvo u Srbiji nije umrlo, kod svih.
Dobrovoljac sam bio sam na svim ratištima u Bosni, Hrvatskoj. Ranjen sam 28. novembra 1991. u Vukovaru i sa živom ranom sam se vratio na ratište jer bi za ovu državu poginuo, kaže nam Pero Romak, ratni bojni invalid i dodaje kako je na ratištu proveo skoro četiri godine,
Javio sam se ja i 1999. godine kada je pala prva bomba ali rekli su me odbili zbog godina, kaže Pero a u očima mu se vidi ponos što je tada branio ustav i teritorijalni integritet zemlje a danas može da stane ispred mladosti Srbije i brani isto, sa ponosom.
Stoji sa svojim saborcima koji su nakon svih ratišta koja su prošli danas živi zid, čvrst bedem ispred dece koja su naša. Studenti, srednjoškolci, osnovci…
Nikome nije lepo da bude napolju po ovim vrućinama ali moramo zbog njih, zbog omladine, jer oni znaju da je ovo put da konačno dođemo do pravne države gde se poštuju zakoni i Ustav, kaže Aleksandar Ćopić, veteran i poziva sve građane kojima je bitna pravda da 28. juna budu u Beogradu. Njihov je dan, dan ratnih veterana ali i dan kada Srbija piše još jedan značajan događaj u istoriji obeležavanja Vidovdana.
Nama je pravda sveta i mi smo željni pravde. Niko u ovoj zemlji ne ferma zakone počevši od predsednika di kojekavih gazda dok se zakon još uvek sprovodi i važi samo za malog čoveka, kaže još Ćopić.
Svi ljudi koji su bili na ratištu bili su spremni da polože život za svoju državu i stavili su joj se na raspolaganje. Danas oni gotovo da nemaju ništa a od države traže bar poštovanje i minimum što im po zakonu pripada.
Ne tražimo mi „Bog zna šta“ samo ono što nam bar sleduje. Ova vlast mrzi svoj narod. Veterani Slovenije, Hrvati pa čak i Albanci na Kosovu koji su se borili protiv Srbije su zaslužili određene privilegije dok se od nas traži da budemo patriote.To je apsurd i mi živimo u zemlji apsurda.
Andrej Anika, takođe veteran kaže da svako ko ima dete u subotu, 28. juna mora biti u Beogradu.
To su naša deca i i mi živimo za to da postanu dobri ljudi. Dođite da zaštitite decu , ne zbog politike nego zbog dece kako bi ona mlađa rasla sa tim da su pravda, dostojanstvo i poštenje vrlina a ne mana društva. U ratovim devedesetih mi smo branili ustavnost i teritorijalni integritet i svaki borac bio je spreman da životom brani zemlju. Danas su ti isti ljudi odbačeni, pogaženi, obeščašćeni, neki su našli korist i odbacili aršine dostojanstva a mnogi su zaboravili šta je to. kaže Andrej Anika i i ističe da svakog moralnog čoveka treba da motiviše borba protiv nepravde.
Nije hrabrost jurišati na bunkere nego svest da uradiš nešto što drugi ne smeju. Mi sada stojimo ovde svesni smo šta može da bude ali i dalje stojimo i stajaćemo, zaključuje veteran.
