Панел дискусијом „Од школске клупе до запошљавања” на којој се говорило о самом процесу укључења младих особа са инвалидитетом, у друштвене токове, након изласка из система школовања као и процес до проналажења радног ангажовања а у којој су учествовала удружења која се баве правима особа са инвалидитетом, обележен је Светски дан особа са инвалидитетом.
Потребно је задовољити правне процедуре, од остваривања права социјалне заштите, попут персоналног асистента, права на туђу негу и помоћ, рекла је Љиљана Бегановић, секретар Удружења за церебралну и дечју парализу додајући да младу особу са инвалидитетом, након завршетка школовања чека низ радњи које треба да уради односно где да оде са циљем да се добије Решења о радној способности. Свакако једна од већих препрека јесте и непознаница са којом се сусрећу особе са инвалидитетом а она се тиче могућности губитка других социјалних давања у случају запослења па се из тог разлога особе са инвалидитетом одлучују да ипак не раде.
Битно је и под којим условима млади са инвалидитетом заснивају радни однос, да ли су то општи услови а постоје и категорије које одређеује Национална служба за запошљавање па се надам да ћемо данас добити одговоре, рекла је још Бегановић.
Чланица ГВ задужена за здравство и социјалну заштиту, Ђенђи Селеши каже да је локална самоуправа заједница која тежи да буде инклузивна јер у потпуности уважава сваког грађанина и грађанку а потом додаје да је обезбедила умањење цене до 30% за комуналне услуге за породице особа са инвалидитетом односно умањење за исте услуге, до 50 посто за породице ратних војних инвалида, умањење од 100% цене топлотне енергије за ратне војне инвалиде као и бесплатан паркинг за особе са инвалидитетом, усклађен са правилником локалне самоуправе.
Из буџета града за потребе реализације пројеката 12 удружења која се баве особама са инвалидитетом у Суботици, издвојено 6,4 милиона динара док особе са инвалидитетом уколико корисник прима нека давања користећи право на друго не губи основно право , него се давања само проширују. Послодавац који запосли особу са инвалидитетом остварује право на 276.000 динара, рекла је још Селеши.
Сузана Скендеровић из Удружења „Звуци срца“ каже да су у њиховим просторијама деца срећна јер су ангажована и осећају се корисним а укључени су у друштвену заједницу.
Позивамо предузетнике а и локалну самоуправу да нађу начин да запосле особе са инвалидитетом јер послодавци се у већини случајева одлучују за плаћање казнених поена него за запошљавање особе са инвалидитетом, рекла је Скендеровић.
У Србији особе са инвалидитетом запошљава шездесетак фирми а једна од њих је и суботичка фирма ДЕС која се бави производњом казана.
Велики број особа са инвалидитетом забринут је због евентуалне могућности губитка социјалних давања као и због саме процедуре добијања Решења радне способности, која се добија у Националној служби за запошљавање, каже Тихана Млађеновић из ове фирме и додаје да је систем добар али не и довољно разрађен.
Послодавци су заинтересовани за запошљавају особе са инвалидитетом због самих бенефиција које држава даје али на нашем тржишту има мали број особа са инвалидитетом које су незапослене док неке од њих и не желе да раде односно неке немају капацитет да очувају посао, рекла је Млађеновић и наводи да је једнако важна и адаптација на радну околину, на радно време , као и да се радни задаци прилагоде особи која је дошла.
