Ето нама и новог лита ништа друг’чје нег и лане и приклане. Сад оно кој дан иђе Стипан с’посла ујтру, жури кући да се види с’ Јасном женом му док она не оде на посо. Стиго пију кафу и диване о свем и свачем. Пао диван како се Стипан прово на послу?
-Шта да Ти кажем цилу ноћ сам прово за воланом, те одале те овамо те онамо, боље да се манем таксирања, пијани колико ти клинац оће. Нег ајде па ћу те однет на посо и код тебе мора бит липог.
Јасна је опед радила ку медицинска сестра у болници.
Враћа се Стипан кад је одно жену му и стане на бензинској, кад ево ти Чабе чика Ференцовог.
-Сзервусз Питyкам вон еђ циги?
Погледа га Стипан приморен од посла и мал повратјо није кад га вид’јо.
Косат, коса масна сва шћепетана, смрди на ардо колико је пијан. Даде му Стипан и гаса кући, увече оде рад Јасне опед кући и дали се у спремање по соби.
-И срићо? – Како је било на послу?
-Ма не питај права лудница, још је и Чабика бијо.
Издивани и Стипан шта је било на бензинској а Јасна му каже да је Чабу донела милиција на трижњење, заједно са још пар “омладинаца и омладинки”..
Углавном сви су “Славили” нову годину. Хммммм. У том зазвони телефон, јави се Стипан и само тира.
-Да, да, да у реду дођите.
-Ко је? Ко ће доћи? – пита га Јасна.
Није Стипан редовно ни заустјо кад ево Ти Марка и Жуже његове, с’четворо дице од пет, три и по, дви године и са малом бебом.
Јасна приврнила очима кад ји видила, сад у невриме у ноћ.. А они с’малом дицом.
Марко се ники шћућурива ку врепче у шаки а Жужа му с’они крупним липим зеленим очима ништа показива. Виде то и Јасна и Стипан но сад чекају.
Све у свему почме Марко диванит да њим ал ома за дицу триба за млико и за пелене педест евра нузајам. Вели “отело” њим се за нову годину, баш су славили код куће него ето друштво па се мало више попило и потрошило…
Јасна тугаљиво погледа у Стипана и узму даду њим. Но Стипану жао дице, он њи све на ракаш у кола и ајц у дућан док још ради, накупово свег и свачег дици а за оне новце њим вели да немораје враћат. Кад се врат’јо кући а снаш Клара комшинца њим, сиди и лелече а Јасна је смирива вели да мирује док јој измири притисак.
Ту шта је а шта није углавном и она почме да ће ево ома изданит.
АВ БОГАРА ВАМ ВАШЕГ!!!! – А ОД ЧЕГ ЋЕ ТЕ ИЗДАНИТ?-загрми Стипан.
-Јооој милкоше мој добри сва ми пенз’ја на ликове очла.. А јооој… И унучадима сам куповала и за рођендане и за свеце и за нову годину поклоне.
Јасна јој почме припоручиват којшта па још и Стипана да је носи на хитну.
-Е љубави неће моћи ове ноћи! – него ај Ви Клара мало на лакшу рану с’ мање меса и запамтите да се свеци не славу стомаком и буђеларом нег срцом и главом. А сад моште ић код Ваши унучади. Ајц з, Богом.
Гледа Јасна у Стипана па му вели…
-Шта си таки оштар?
-Та каки ћу бит очин? – Приждру се ку крмчад а циле године кукаје да немаје и штој’ то, у јануару сви ку покисли а сви се уватили да дицама триба е кад триба нек прво дици даду па ако остане нек иђу на параду.
