Ал се тај свит туте код нас мучијо, ајоој ку Језушка на Крижу, што се мучијо нег се и дан данас мучи.
Но ко се сити оне „ко тира правицу не музе кравицу“,тај не мари. Ал тај и таки немож бит поштен тај ти је лабанц каки и то тешки.
Триба се поштиват ред. Штој казо Марко кој’ дан.
„Ако триба и бика музит није проблем, само нек има хасне“.
Ето оно прија Сасу нашег кирџијаша запослили да однесе Мари трактором чутака, а њему се баш није нико ишло јел знао јој ћуд.
„Мара смамуљана како су је звали, чељад моја кад види мушко, не пита већ ома тиска још ако имаш који хатош ето ти на, ку торта на тањиру.
Нег дивани Сасо како је прошо.
“ Латили се ови добротвори којкаки звања, да су купили ти чутака и да ето ја ку кирџијаш иђем однет. Ова моја опед бисна ку враг црни, јесапи ако одем да ћу хаснират Мару. А не зна да ми и она на притек не још да и Мару ганцам, вамо не знам јел има јел нема буба каки“
Ту пао ома диван јел очо, јел одно чутке?
„Ја очо утиро трактор у авлију, а не можем окренит од дрва“.
„Па како? Касу Те послали добротвори.“
„Па липо! – изашла Мара у понђули, виклери у коси наларфана и ома на ме“
„Тамо састраг утирај, збаци, покри да киша не штрапа и мош ић-ај ћао“
„Искрен да будем, ја мало бијо надрт, вамо та Марина понђула па те ричи састраг па штрапање да извинете, мени крв прорадила и ја ајц унутра код Маре нек оправда реко још једаред име“ смамуљана „- јел којег је она доватила тај сваки смамуљан бијо па да је каки дасо бијо“
„Иииииии?“ – ови дунцоши којкаки ома би да Сасо каже јел се омастијо?
„Та каки!“ – ја унутра а ника дртина у гаћама прида ме а ћер Марина виче…
„Љубаааави немооој ок је лик, пусти га љубавииии“
„Гледам Мара лежи у кујни а вруће богарати да прозвиждиш, она гледа нику телевизију ни не окреће се, ја натрашке и гаса мојој кући и мислим се тако. Боже и Ти добротвори, само да ово све виде они кукавци њојзи и ћери купују да имаду да се не фале лотроши ко је колико дао Мари и њезиној Сашки“
„А па то је Бобо! – он је Сашкин дечко“ – вели Бено.
Ови упрли очи у њег па ома. Ко је, шта је?
А Пере хунцут отп’јо из фићока па вели.
„То је Бобо што је и Мару опробо“
Е ту Синиша мали растом човичуљак, ал бисан ники куражан диго ку риђо гриву.
„Е не смарајте то је Бобо газда Шањикин човик и он ће помоћ сваком, само триба бит ОК са њим“
Сасо гледа и јесапи.
Јебеш Ти ту доброту, тај каки је натрћиће и мене.
