Читам данас коментар једне старије жене која каже, да су студенти говна и да их треба све похапсити јер немају право да се буне када је њој као и њеним вршњацима добро. Ушла сам на њен профил, из чисте радозналости, где у једној од њених преписки она поручује свом пријатељу да има унуку од пет година али је још није видела уживо јер је рођена у инострантву. И добро јој је.
Добро јој је што су женске особе кренуле на масу колима, и верује да су кренуле на важан састанак и изузетно јој је смешно што опет друга женска особа док траје 15 минута ћутања за страдале под надстрешницом у Новом Саду пушта музику и ђуска јер она зна да ће евентуално бити одликована и добити дневницу.
Девојку која је дала гас у страху, како пишу режимски медији, и на ивичњак бацила студенткињу Кристину ухапсила су лица у цивилу а она је сво време док су јој демонстранти викали срам те било узвраћала „Срам вас било“. Свесна и без трунке савести као што је „у страху“ ауто упалила и тек онда дала гас без размишљања. Она за бабу није убица.
Питам се шта ће ова особа радити са својих 40-50 година када сада већ без трунке савести гази људе јер јој је неко то дозволио.
Баба поставља питање да ли су ухапшени демонстранти који су девојци разлупали кола. Питала бих бабу која своје дете није загрлила пет година да ли би да се ово десило њеном детету била једнако дрчна и бранила Милицу, која је по свему судећи завшила само једну академију и то ону у шуми на Палићу где се полажу најважнији испити за будуће министарке, директорице, председнице савета и одбора.
Баба је поносна што воли Вучића, што има пензију, што јој је дао 3000 динара јер се избола вакцинама на којима је он зарадио. Баба је срећна јер каже има децу и унуке, а кога боли курац што их није видела.
Баба исти тим курцем разбија демонтранте, да докаже да ће она бити лојалиста ако треба да ми научени да газимо по блату и возимо се калдромом не би остали без путева.
Баба се сећа како су продавнице биле празне јер су „жути“ продали и рафове.
Не сећа се баба да је исте те рафове испразнио Милошевић чији дух седи мирно и данас у Скупштини и гледа своје наследнике како јебу народ без вађења.
Баба се сећа да су жути продали фабрике а већина тих мућака и данас седи у влади до душе као врх напредне странке. Шта зна баба…
Битан је њен глас. Баба се пита. Баба која у улици где се некад чула граја деце чује сирену хитне помоћи која одвози њене вршњаке. Мртве. Улице су празне. Деца су у иностранству. Ту су само комшије из Дервенте које не познаје и које килом јагњетине решавају и вештачки бубрег.
Баба је срећна. Загрлиће унуку можда једном…
Кристина Васиљевић, студенткиња Пољопривредног факултета није добро. У црвеној зони је и како сазнајем има тешке повреде главе са унутрашњим крварењем и налази се на интензивној нези под опсервацијом лекара -неуролога Клиничког центра. Ово крварење је индивидуално а на нама је да се молимо Богу да не крене у прогресију.
А ауто је возио систем који је урушен.
