Međunarodna književna kolonija SKD–Krupara mesto je susreta književnika i književnih prevodilaca. Mesto prožimanja jezika, kultura, književnih pristupa i iskustava. Mesto razmene i podsticaja a ove godine održaće se od 27. do 30. novembra.
Ovogodišnje kašnjenje kolonije prouzrokovano je činjenicon da je Ministrstvo kulture Republike Srbije odobrilo novčana sredstva tek u drugoj polovini septembra, umesto u aprilu (kako je to zakonski regulisano).
Učesnici ovogodišnje Međunarodne književne kolonije SKD–Krupara su Agnješka Žuhovska-Arent (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Poljska, Nadežda Purić Jovanović i Mirko Demić (Srbija).
Agnješka Žuhovska-Arent (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Poljska
Agnješka Žuhovska-Arent (Agnieszka Żuchowska-Arendt) – rođ. 1983., poljska pesnikinja (zbirke: Biała masa tabletek 2005., gutenmorgen 2019. iWieszak i pogrzebacz 2022.)i autorkazbirke priča Znikomat.
Završila je srpsku književnost i jezik na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu.
Prevodi književnost sa srpskog, hrvatskog, bosanskog i slovenačkog jezika.
Godine 2007. objavila je antologiju mlađe srpske poezije “Wojna i MP3” (Rat i MP3; u svom prevodu, po izboru Biserke Rajčić). Prevodila je među ostalima: Vujicu Rešina Tucića, Enesa Halilovića, Šejlu Šehabović, Dušana Savića, Sašu Stojanovića, Daliborku Kiš-Juzbašu i Jadranku Milenković.
Pevala je u Krakovskim revolucionarnim horu (Krakowski Chór Rewolucyjny) pre nego što je doživela paralizu facijalnog nerva (zbog tumora). Nada se da će se zahvaljujući rehabilitaciji uskoro vraititi pevanju i svim drugim aktivnostima koje voli.
Rafael Bodrimon (Raphaël Raudrimont), Francuska
Rafael Bodrimon, (Raphaël Raudrimont), 1967, Martig, Francuska je književni prevodilac sa srpskog na francuski. Diplomirao je slavistiku na Univerzitetu u Bordou; ruski je studirao u Londonu i Bordou, a krajem osamdesetih počinje da izučava srpski jezik i književnost kod profesora Žana Deskata (JeanDescat), koji mu je preneo trajnu strast prema Srbiji i njenoj književnosti.
Magistarski rad posvetio je pejzažu u poeziji Mihaila Ljermontova, a zatim je napisao uporednu studiju o prizivanju „Večnog ženskog“ kod Aleksandra Bloka i Jovana Dučića, objavljenu u elektronskom časopisu Serbikauniverziteta u Bordou, pod uredništvom Milivoja Srebra.
Predavao je ruski jezik i književnost u liceju Monteskje (LycéeMontesquieu) u Bordou, na vojnoj akademiji u Strazburu i na univerzitetu Limijer u Lionu (Université LumièreLyon 2), a trenutno predaje u jednojškoli blizu Pariza.
Blisko je sarađivao sa dr Borisom Lazićem, koji je predložio njegovo učešće na Koloniji 2025, u okviru izdavačkog projekta novi duhovni most,. Preveo je zbirke Igora Mirovića U lavirintu i Nenada Šaponje Psihologija gravitacije. Za oba rukopisa trenutno se traži francuski izdavač.
Preveo je i antropološki roman Nine Živančević Ono što se pamti (2024) i radi na novom rukopisu ove autorke, Izgorelo kraljevstvo podvojene stvarnosti. Takođe prevodi pesme sa ruskog jezika za veb-sajt Kinoglaz, posvećen ruskom i sovjetskom filmu.
Kao prevodilac, on teži zvučnim, ritmičkim i slikovnim ekvivalentima, izbegavajući kalkove u korist živog, prirodnog francuskog jezika.
Nadežda Purić Jovanović, Srbija
Nadežda Purić Jovanović rođena je 1974. u Beogradu. Završila studije na grupi za Srpsku književnost sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu gde je i magistrirala 2007. U ediciji Prva knjiga Matice srpske 2006. je objavila poeziju Vode, a rukopisom Haljine iz muzeja pobedila na Presingovom regionalnom konkursu za neobjavljenu zbirku pesama 2017. Potom objavljuje poetsku zbirku Beskrajno učenje o raskomadanosti carstva 2018, i 2019. roman Antinoj 24, vikend-roman, uređuje više zbirki savremene poezije i priređuje Sabrana dela Rastka Petrovića i Radoja Domanovića, kao i knjigu sabranih pesama Miloša Crnjanskog. Na konkursu „Zlatna sova“ 2020. osvojila je drugu nagradu za roman Čak i u Huenti. Iste godine objavljuje i zbirku pesama Arhivoće i roman Polog (najuži izbor za nagradu „Isidora Sekulić“). Godine 2021. objavila je magistarsku studiju pod imenom Blud je delo sovjesti–kako su prikazane žene u srpskoj autobiografsko-memoarskoj prozi XVIII i XIX veka, a 2022. zbirku priča Ovo ti pismo pričam. Godine 2024. izašla je Poezija industrija, i roman Erlangenke za koji dobija nagradu „Biljana Jovanović“. Ove godine (2025) objavljuje roman Nastavi da jedeš. Živi i radi u Beogradu.
Mirko Demić, Srbija
Mirko Demić je rođen 1964. u Gornjem Klasniću kod Gline, u Hrvatskoj. Piše romane, pripovetke, eseje i drame. Živi u Kragujevcu.
Objavio knjige proze: Jabuke Hesperida (1990), Slamka u nosu (1996), Ćilibar, med, oskoruša (2001, 2005, 2011), Apokrifi o Furtuli 2003, 2020), Sluge hirovitog lučonoše (2006), Molski akordi (2008, 2009), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010), Po(v)ratnički rekvijem (2012), Ataka na Itaku (2015), Ćutanja iz Gore (2016), Pustolovine bačkog opsenara (2018), Ruža pod ledom 2021, 2023) i Nebeska divanhana (2024).
Knjigu eseja, (p)ogleda i marginalija Pod otrovnim plaštom (2010), Na ničijoj zemlji (2016) i Oživljavanje dinosaurusa: eseji, (anti)teze, povodi (2023), kao i knjigu publicističkih tekstova Slađenje gorčinom (2008), kao i knjigu drama Naše domaće stvari(2020).
Za svoj književni rad nagrađen je Andrićevom nagradom (2009), nagradom„Dejan Medaković“ (2011), „Meša Selimović“ (2017), „Miroslav Dereta“ (2018) „Branislav Nušić“ , (2018), „Gračaničkom poveljom“ (2024) i dr.
Delovi romana, pripovetke i eseji prevođeni su na engleski, nemački, francuski, poljski i ukrajinski jezik. Knjiga pripovedaka Molski akordi prevedena je na makedonski jezik (2011).
