U nedelju, 20. jula na Letnjoj pozornici Palić, našem proslavljenom glumcu Svetozaru Cvetkoviću uručena je festivalska nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, u kategoriji domaćih stvaralaca.
Svetozar Cvetković u ovoj godini obeležava 45 godina otkada je stao pred filmsku kameru i stupio u svet pokretnih slika. Ostalo je istorija, i njegovo časno mesto u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije. U maju je dobio Steriju za doprinos pozorišnom životu, a večeras dobija Lifku za filmsko životno delo. A kao u slavnom džez standardu, verujte mi na reč – ono najbolje, kada je Cvele u pitanju, tek dolazi, rekao je direktor Festivala Radoslav Zelenović, prilikom uručenja nagrade.
Dušan Makavejev, moj prijatelj i reditelj s kojim sam dosta radio, jedanput mi je rekao da na svetu ima mnogo više filmskih festivala nego dana u godini. Ovo je jedan od takvih festivala, ali on ima svoj razlog postojanja – jer film je jedan veliki bunt, film je jedna pobuna, film je jedna želja da publiku pokrene, da ovaj svet bude bolji. Istovremeno Dušan Makavejev, koji je sedamdesetih godina bio prognan iz ove zemlje zbog svojih filmova i svog umetničkog rada, rekao mi je da nama nije mesto van ove zemlje, nego u njoj. Zato što ono što mi imamo, mi treba da snimimo u našim filmovima i te filmove prikazujemo van zemlje, da time pokažemo kakav je duh i srce ovoga naroda kome pripadamo, rekao je Cvetković i dodao da je zahvaljujući Makavejevu i poznanstvu sa raznim ljudima, igrao sa Karol Buke, Žan-Luj Trentinjanom, Mišel Pikolijem, Mari Lafore, i sarađivao sa rediteljima kao što su Franko Rosi i Enki Bilal.
Oni su pokazali mnogo veće interesovanje za taj duh koji ja njima prenosim, nego što su želeli da svoj duh prenesu meni. To sam se trudio da uradim kroz sve ove filmove koje sam radio, bilo kod nas, bilo van zemlje. Ova nagrada je velika odgovornost. Ne samo kao nagrada za ono što je bilo do sada, već kako je rekao Radoslav Zelenović, i za ono što će možda postojati u budućnosti, zaključio je naš slavni glumac.
Svetozar Cvetković (1958) diplomirao je 1980. godine glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ognjenke Milićević. Godine 1981. priključio se ansamblu pozorišta Atelje 212 gde je bio do oktobra 2023. zaposlen kao glumac. U pozorištu Atelje 212 kao i drugim scenama u zemlji ostvario je preko 70 značajnih uloga u modernom pozorišnom repetoaru sa najznačajnijim rediteljima domaće pozorišne scene.
Igrao je u preko 100 dugometražnih filmova, TV serija, TV drama, koje su uglavnom producirane u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, dok su neke rađene u inostranstvu. Radio je sa filmskim rediteljima koji su bitno uticali na profil jugoslovenske kinematografije – Dušan Makavejev („Montenegro“, “Manifesto”, “Gorila se kupa u podne”), Živojin Pavlović (“Na putu za Katangu”, “Zadah tela”, “Dezerter”, “Država mrtvih”), Stole Popov (“Srećna Nova ’49”, “Tetoviranje”), Goran Paskaljević (“Vreme čuda”, “Tango Argentino”) , Miša Radivojević (”Ni na nebu ni na zemlji”, “Buđenje iz mrtvih”, “Odbačen”, “Kako su me ukrali Nemci”), Aleksandar Petković (“Hajduk”), Goran Marković (“Turneja”, “Falsifikator”, “Mnoštvo i manjina”, “Delirijum tremens”) kao i sa nekim značajnim svetskim autorima i autorima iz tzv. okruženja – Franko Rosi (“Quo Vadis?”), Enki Bilal (“Bunker Palace Hotel”, “Tykho Moon”), Goran Rebić (“„Donau, Dunaj, Duna, Dunav, Dunarea”), Srđan Vuletić (“Ljeto u zlatnoj dolini”), Dimitri de Klerk (“You go to my head”).
Za svoj glumački rad na filmu dobio je najviša priznanja u domaćoj kinematografiji u na festivalima u Nišu, Sopotu, Novom Sadu. Dobio je nagradu, Grand Prix za najboljeg glumca na festivalu u Magdeburgu za film „Gorila se kupa u podne“ 1994. kao i nagradu Critic’s choice Award za najboljeg glumca u Hjustonu za film „You go to my head“ 2017. godine. Dobitnik je „Sterijine nagrade za životno delo“ 2025. u Novom Sadu kao i nagrade Pavle Vuisić za celokupni doprinos glumačkoj umetnosti 2024 u Nišu. Član je EFA – Evropske Filmske Akademije.
