Примедба Секретаријата за друштвене делатности града Суботице, односно Јасмине Стевановић, на саопштење НПС о нетачној информацији да су сви уџбеници бесплатни за основце у Суботици није чак ни смешна. Више је зачуђујуће непристојна, или пак бесрамна -„Колико сте пута отворили или учили из уџбеника за техничко или ликовно образовање?“.
Биће, најпре, да је то „у тренду“ са актуелним дешавањима у просвети Србије, где и министар можеш постати сакупљајући дипломе, али уз снажну вољу за верношћу вођи. Када си такав, можеш аминовати и измишљати нове законе, уредбе или одсећи коментаре којих нема ни у земљи Дембелији. Оно што професори, који су створили постојећи систем образовања, подразумевају (шта је настава, или писање уџбеника као један од услова да се постане професор који дели знање и образовање) очигледно више није „ин“ или „у тренду“ на нашим просторима. Изгледа да „неки прижељкују и најављују неко ново доба“, где ће свака нова власт на било ком нивоу (градска, покрајинска или републичка) правити своје „образовање и васпитање деце“, где је основна претпоставка безпоговорна верност, а не научно знање. Али, пазите, није реч о вери у Господа Бога, већ о вери у неког човека, са свим његовим „светим тројствима“ итд. Сложићете се, малко је дегутантно, зар не?
ГрО НПС: Коментар Јасмине Стевановић на тему бесплатних уџбеника више је него дегутантан

Морам да се сложим са њом…Све троје моје деце ако су једном отворили те уџбенике, а морали смо да купимо нове.