Pre tačno 26 godina, Subotica je bila meta zločinačke NATO agresije. Sedam puta naš grad je gađan projektilima velike razorne moći. Ciljevi su bili, kako kažu vojni, ali su pogađani civilni i infrastrukturni objekti. Građani Subotice svedočili su strahu, razaranju i nepravdi.
- april 1999. u 22:50h: Dve rakete promašuju pokretni radar i pogađaju kuće u naselju Mali Radanovac.
- april 1999.: Tri rakete padaju na Palić– uništena meteorološka stanica, pogođeno jezero i auto-kamp.
- maj 1999. oko 12h: Gađan radio toranj u Crvenom selu– promašaj, pogođena upravna zgrada.
Srećom, u samoj Subotici nije bilo direktnih civilnih žrtava. Ali šteta je bila ogromna – i materijalna i emocionalna. Naša Subotica nikada nije bila i nikada neće biti samo tačka na mapi, ona je simbol mira, suživota i otpora.
Narodni pokret Srbije se sa ponosom seća naših sugrađana koji su svoje živote položili braneći otadžbinu na Kosovu i Metohiji:
- Josip Sič, dobrovoljac iz Subotice, poginuo 16. aprila 1999. na Maja Glavi.
- Zoltan Olajoš, vojnik iz Subotice, ubijen 24. maja 1999. u selu Belanica.
- Goran Olka, vojnik iz Male Bosne, poginuo 4. maja 1999. tokom bombardovanja punkta u opštini Peć.
- Vladimir Mirkov, vojnik iz Subotice, poginuo 26. marta 1999. u selu Landovica.
Njihova hrabrost i njihova žrtva ne smeju biti zaboravljeni. Oni su svetionici slobode, simboli časti i primer budućim generacijama.
NATO agresija na Srbiju, pa samim tim i Suboticu je čin grubog kršenja međunarodnog prava. To je napad na civilno stanovništvo. Dvadeset šest godina kasnije, zločin je i dalje nekažnjen. Istina nije izgovorena do kraja. Pravda nije zadovoljena.
Narodni pokret Srbije poručuje: nećemo zaboraviti.
Nećemo ćutati.
Nećemo prestati da zahtevamo odgovornost.
Zločin bez kazne – ali i bez zaborava.
