Ми, наставници у обустави Техничке школе “Иван Сарић” (отприлике чинимо 15% наставног особља), обраћамо се широј јавности у жељи да се наш глас чује.
Наставу смо обуставили 10. фебруара као чин подршке студентским захтевима. Ни у једном тренутку нисмо вршили притисак ни на кога, нисмо се нигде оглашавали. Сваког радног дана боравимо у зборници Школе, неки од нас спроводе разне активности и консултације са ученицима. Понеко од колега нас је подсмешљиво прокоментарисао, понеко је питао како смо, неки су били веома непријатни у учионицама, коментаришући нас на разне начине. Након три недеље обуставе, директор се одазвао нашем позиву, био је на нашем састанку, водили смо разговор који је доказао да смо на супротним странама и да се свако држи своје реторике, ставова и манира.
Прошле недеље смо послали допис директору са молбом да сазове седницу Наставничког већа, где би тема била безбедност ученика и наставника. Чињеница је да је међу “црнокапуљашима” који су неко време стајали испред Економског факултета (14. марта) било наших бивших и садашњих ученика. Чињеница је да су на Новом Београду избушене гуме на аутомобилима професора. Чињеница је да је на протесту у Београду, 15. марта, против мирног народа употребљено неко средство које шкоди људском здрављу (и којом приликом је здравствене тегобе осетила и једна наша колегиница из школе, због чега је на боловању). Све ово и још много тога навело нас је да апелујемо на директора да одреагује, да се негде у ширем саставу сретнемо и говоримо о безбедности, за коју сматрамо да сваког тренутка може бити угрожена, било наших ученика, било нас самих.
Његов одговор је стигао брзо. Писан културним, хладним и дистанцираним језиком, није одговорио никаквом емпатијом. Позива се на законе, правилнике и пословнике. Позива нас на дијалог и на повратак у учионицу. Наглашава да је одговоран за наше здравље и безбедност само док смо у школи, за све остало је одговорна полиција.
Шта очекујемо да ћемо постићи овим дописом? Очекујемо подршку јавности, разумевање да је наш став и наше делање мирна и доследна борба за бољи систем образовања. Ми немамо капацитете за галаму, нисмо навикли да се кријемо иза параграфа, не умемо дрско и оштро. Нас је рад са вашом (и нашом) децом навикао на дипломатију, одмереност, промишљеност, благост, племените намере. Шира јавност су породице наших ученика. Ако било ко од вас има идеју, како наставити даље, коме се обратити, коме писати, на домаћем терену или на међународном нивоу, дајте савет, помозите. Јер, води се прљав медијски рат, и ми не можемо остати неми и тихи, повучени и пристојни.
У жељи да се стање у држави што пре нормализује, и да нас школско звоно што пре врати на терен борбе за веће знање и боље оцене наших ученика, пише у саоштењу наставника у обустави Техничке школе “Иван Сарић” које смо пренели у целости.
Наставници који су у обустави НЕ РАДЕ, прекршили су Устав Републике Србије члан 71,Закон о штрајку просветних радника, искориштавају малолетнике у политичке сврхе, „друже“ се по зборницама у паузама перформанса по граду,глуме неку анархију, хоће плату и хоће подршку. За шта земљаци? Заборавили сте шта вам је посао? Треба да вас је срамота деце коју сте требали учити и њихових родитеља. Не плаћате ви њих, него они вас.
Живиш у каменом добy, соррy Фред.
Подрска племенитим и позртвованим професорима. Овај у претходном коментару сто цитира закон, заборавио је да цитира тај исти Устав онима на власти који га крсе свакодневно и као последицу тог крсења имамо, само у Новом Саду, многобројне погинуле. Власт заборавља да се закон односи и на њих.
Знате када ће нам бити боље? Тада када се сви до једног партијски ухлебљеници одстране. Поßта, школе, обданишта, геронтолошки, болница, итд. Сви у истом калупу обликовани: бездушни, безосећајни, деспоти, саможиви.