На прве писане трагове о прекоречном прелазу на Тиси код Новог Кнежевца наилазимо још из времена племства тог места, тадашње Турске Кањиже (назив који је Нови Кнежевац носио у периоду од 1717. до 1922. године), родоначелника тих династија Марка Ђурковића по титули „де Сервијски“, који крајем 18. века након куповине тих поседа 1. августа 1781. године на лицитацији у Бечу, убира добит од скеларења и промета робе која му је у то време припадала државним и жупанијским законима, а од које је и само место живнуло и добило замах у свом развоју.
Касније су пловни објекти и понтонски мостови делили судбину турбулентних времена Турске Кањиже и њеног суседа који је лежао са друге стране Тисе, Кањиже.
Неке су однели вихори рата, а неке и сама вода у мирнодопском периоду, услед људске небриге и немара.
Почетком седамдесетих година прошлог века скеле и привремени пливајући мостови одлазе у историју, када се долази до коначног и дугорочног решења у циљу остваривања привредног развоја двеју општина и доношења плана о изградњи челичног моста на обали Новог Кнежевца.
Како је стајало у самој одлуци која је донета на Скупштини општине Нови Кнежевац из тог периода, изградњу моста и пратећих објеката је у једнакој сразмери финансирала општина Нови Кнежевац и општина Кањижа, ради што тесније повезаности са суседним општинама у остваривању привредне, културне и друге сарадње, полазећи од заједничких интереса и у ту сврху најбољег економско – саобраћајног решења.
Изградња је поверена „Мостоградњи“ из Београда, а укупна вредност моста је процењена на 45.310.076,46 динара.
Први радови су започети у јесен 1972.године, да би се изградња завршила у касно пролеће 1975. Исте године, 7. јула у част тридесетогодишњице победе над фашизмом је свечано отворен челични мост „Победе“ на Тиси код Новог Кнежевца.
По сведочанству старијих Кнежевчана свечаност отварања је увеличало десетак хиљада гостију и мештана обе општине.
Висећи мост постаје један од заштитних знакова насеља, те бива стилизован и у самом грбу места.
Североистична врата Баната отвара, затвара и чува један од симбола Новог Кнежевца – мост „Победе“ који стоји као најлепши украс на његовом ободу.
„Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. – Иво Андрић
