Odakle ideja dr Saši Dželebdžiću, direktoru Opšte bolnice u Subotici, da se kao kum školske slave u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici, okomi na prisutne nastavnike, učenike i goste svečanosti, pogrdnim rečima da se ne ponašaju “kao lešinari i klošari, da preko mrtvih traže pažnju”?
Zar da budućim medicinskim radnicima na pragu humane misije spašavanja ljudskih života naših sugrađana uputi ove stravične reči uvrede? Nije valjda da je time pokušao da zaustavi talas nezadovoljstva mladih koji se širi u školama i fakultetima u Subotici. Hipokratovom zakletvom dr Dželebdžić svečano je obećao da će svoj život staviti u službu humanosti, ali izgleda je na tu zakletvu zaboravio.
Njegov pokušaj da naknadno opravda ove teške reči, da se njegov govor na svečanosti odnosio na studente koji su “upali u Maticu srpsku, na one koji žele da posvađaju Srbiju i da naprave leševe, da na njima svoju lešinarsku priču krunišu i da se hrane sa tim“, ne pije vodu, i to svi dobro znaju.
Iako jednom lekaru ne priliči ovaj sumanuti govor mržnje, dr Dželebdžić se u dobro poznatom radikalskom maniru ogrešio i o svoju struku i o mlade i prosvetne radnike. Umesto toga pažnju bi trebalo da usmeri na ono primarno dešavanje koje se tiče svih građana, i zato Stranka slobode i pravde traži odgovor na pitanje, zašto je Opšta bolnica u Subotici na čijem se čelu on nalazi, dospela u katastrofalno stanje zapuštenosti?, stoji u saopštenju Ivana Rakića, zamenika predsednika Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Subotica.
