Светски дан борбе против рака обележава се 4. фебруара, са циљем подизања свести о важности различитих аспеката превенције и лечења малигних болести, уз тематски одређене кампање на глобалном плану. Нова глобална трогодишња кампања обележавања овог датума под називом “ЈЕДИНСТВЕНО ПОВЕЗАНИ” има за циљ постављање пацијената и њихових јединствених потреба у средиште пажње јавноздравствених напора, а са циљем расветљавања индивидуалног аспекта борбе са малигним болестима.
Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем.
Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
Према подацима Регистра за рак у Србији је у 2022.години од рака оболело 41.578 особа (22.056 мушкарца и 19.522 жена). Исте године од рака је умрло19.350 особа, од тога 10.616 мушкарца и 8.734 жена. Водећи узроци обољевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима у већини развијених земаља. Мушкарци најчешће обољевају од рака плућа, рака дебелог црева, рака простате, рака мокраћне бешике и рака гуштераче. Код жена је малигни процесс најчешће локализован на дојци, плућима, дебелом цреву, грлићу материце и јајницима.
У 2022. години је у Србији од рака плућа оболело 4.505 мушкараца и 2.077 жена, а умрло је 2.972 мушкарца и 1.462 жена. Рак дојке је водећа малигна болест код жена, а у 2022. години је оболело 4.489 жена и умрло 1.646 жена.
Превентивне мере и активности за спречавање настанка малигних болести су кључни приступ контроле малигних болести. Процењује се да 40% малигних болести може бити спречено применом интервенција здравог животног стила, као што су престанак пушења, умерена употреба алкохола, избегавање сувишног излагања сунцу, одржавање нормалне телесне тежине, правилна исхрана, редовна физичка активност, као и заштита од инфекција које се могу развити у рак.
У Србији се спроводе национални организовани скрининг програми у циљу раног откривања рака дојке, рака дебелог црева и рака грлића материце. Очекује се да ће у наредном период ови програм донети значајно смањење обољевања и умирања од наведених карцинома. Скрининг рака дојке подразумева мамографски преглед жена узраста 50-69 година једном у две године. Скрининг рака грлића материце укључује ПАПА-тест свим женама узраста 25-64 године једном у три године. Циљна група за скрининг рака дебелог црева су особе оба пола узраста 50-74 године, а ради се ФОБ-тест (откривање минималног крварења у столици) једном у двегодине. Рак је далеко више од обичне медицинске дијагнозе, то је дубоко лична ствар иза сваке дијагнозе крије се јединствена људска прича о тузи, болу, излечењу, отпорности,љубави и још много тога. Будимо одговорни према свом здрављу.
