Шести март био је тежак дан за моје истомишљенике – обустављаче наставе – и за мене. Стигао је први део плате за фебруар, у мојој школи знатно умањен, у неким школама у Србији у износу од две хиљаде или нула динара. Годинама читам мрзитељске коментаре о просветарима, између осталог – боре се само за новац, само им је до пара стало. Питам све људе на свету – зашто одлазе на посао? Није ли суштина бити плаћен за свој рад, да би имао за живот, како за биолошки опстанак тако и за сваку могућу надградњу? Откад смо у обустави, изложени смо…