Након што је дао изјаву, 02. марта за један локални портал, где је указао и на лошу опремљеност ОРЛ одељења и амбуланте, др Небојша Ракић позван је на састанак, који је у пракси, истиче наликовао “преком суду”.
Том приликом су ми, између осталог, изнете тврдње да „ОРЛ одељење неће пропасти без мене“ и да мој одлазак не би угрозио његов рад. Важно је напоменути да сам у пензији од септембра 2023. године, али сам наставио да радим по уговору, управо због недостатка ОРЛ специјалиста. До тада је постојала сагласност да наставим рад до септембра 2025. године, али сам, након тог састанка, одлучио да не тражим продужење уговора. Одлуку сам донео са олакшањем, јер је посао који је раније обављало седморо људи, сада био сведен на двоје лекара, што је стварало огроман професионални и лични притисак.
На крају поменутог састанка, изречена ми је опомена због кршења Пословног кодекса установе. Ту опомену сам прихватио без противљења, али изражавам лично жаљење што у тој јавној изјави нисам био још конкретнији и детаљнији у описивању лоших услова у којима функционише ОРЛ одељење – од кадровских проблема, лошег стања опреме, до услова за пацијенте. У земљи у којој високи државни званичници свакодневно некажњено крше Устав и законе, моје изношење истине, и кршење интерног кодекса, оставља моју савест мирном.
Сада, када више немам уговор са Општом болницом Суботица, и више нисам обавезан да поштујем њен Пословни кодекс, сматрам својом дужношћу да додатно укажем на кључне проблеме у здравству.
Највећи проблем ОРЛ одељења, као и многих других служби наше болнице, јесте озбиљан мањак кадрова. Више од деценије упозоравали смо управу да је неопходно да на време упути нове лекаре на специјализацију, како би се смена генерација одвијала несметано. Нажалост, ти дописи и апели су игнорисани. Данас, на ОРЛ одељењу остао је само један специјалиста, док један специјализант током јуна треба да полаже завршни испит. По важећим прописима, специјализација може да се спроводи само у установама које имају најмање два специјалиста са пет и више година специјалистичког стажа (на моје изненађење, директор је током састанка тврдио да то није тако!?), што значи да сада нема ни теоријске могућности да се неко прими на одељење на специјализацију (него би све четири године морао да одради у другој установи која има услов). Троје лекара, који су од раније започели специјализацију, треба да се врате из терцијерне установе, након положеног специјалистичког испита, за око две године.
У овом тренутку, ОРЛ одељење је затворено и не постоји као функционална јединица. Тек средином јуна, након повратка једине специјалисткиње са одмора, очекује се да одељење поново почне да ради – како, остаје да се види. Незванично се из управе болнице чује коментар да „ни Инфективно одељење није радило годину дана, па ником није сметало“. Како је то у стварности изгледало, знају најбоље пацијенти и лекари који су сносили последице такве неодговорности.
Опрема у амбуланти и на одељењу је у великој мери дотрајала. Нови инструменти, где их има, су неквалитетни и недовољни. Већина чеоних лампи није адекватна. Услови за пацијенте су испод сваког минимума – од лоших и дотрајалих душека, до недостатка основног комфора. Намештај није обнављан више деценија. Катастрофално стање опремљености болничке кухиње се, наравно, одражава на квалитет исхране коју пацијенти добијају.
Реконструкција болнице се најављује већ шест година. Најављено је улагање од око 70 милиона евра, али до данас није урађено ништа. Прво је израђен пројекат за који је накнадно речено да није добар, па је наводно општина, иако није оснивач болнице (!?), платила израду новог. Запослени нису били консултовани у вези изгледа будућих одељења, нити се од њих тражило мишљење како би радни услови могли бити унапређени.
На истом „састанку“ замерена ми је и чињеница да на радном месту носим беџ са симболом крваве шаке, што је протумачено као политичко деловање. Сматрам да је то далеко мање проблематично и мање лицемерно од чињенице да се на многе запослене у болници редовно врши притисак да присуствују политичким скуповима – што је, нажалост, пракса ове управе.
Критикован сам и због тога што сам објавио број пацијената који су се након јавног скупа у Београду 15. марта јавили ОРЛ амбуланти због симптома који су упућивали на постојање акустичне трауме. Покушало се да ми се објасни да је то последица „буке коју су правили демонстранти“, што сматрам апсурдним. О овоме могу да полемишем само са колегама из оториноиларинголошке струке, а не са онима који покушавају да манипулишу и замагле чињенице. И овај случај потврђује да је – нажалост – истина највећи непријатељ онима који упорно покушавају да сакрију стварно стање.
Изражавам наду да ће ово писмо допринети буђењу свести о стварним проблемима са којима се суочава наше здравство – пре свега на локалном нивоу, али и у ширем друштвеном контексту. Нико ко говори истину не би требало да се суочава са притисцима, већ да буде саслушан, у интересу пацијената, грађана и струке, наводи се и у отвореном писму др Небојше Ракића, ОРЛ специјалисте у пензији, које преносимо у целости.
не само ОРЛ,,,него и нека оделења која би требало да спашавају људске животе,,,15 дана на том оделењу,без тоалета и купатила,3 видео неког лекара,сестрице да неморају да деле терапију и „храну“ни њих не би видели али сваке ноћи пацови трчкарају по истом
Др. Ракићу, ваше амбиције су јасне, да желите на место директора болнице, али су вам шансе никакве, кад ви пљујете по човеку који вам је спасио живот, говори о вама. Генетика је чудо и син вам је исти ген. Никад нећете доћи до власти, незахвалници, нетадници, беспосличари, пиштавци, вриштавци…..
То ниси пчелица, него несносна мува зунзара, ћацибот. Др Ракић је диван човек, дуго година је лечио моју маму која има само речи хвале за њега. Што се тиче дела о захвалности – одакле ти подаци који треба да су поверљиви и да ли си чула за Хипократова заклетву. Једини нерадници и пошаст сте ви назадњаци.
Ракићу, боље да ниси радио претходних 20 година. Време те прегазило, а и савремена технологија. Ниси дорастао да себе називаш лекаром специјалистом. На ОРЛ одељењу и у амбуланти имате врхунску опрему у односу на ваше знање. Нисте у стању да решавате и лечите компликованије случајеве. И ви и већина ваших колега сте сујетни. Глумите величину, а уствари сте јако мали. О људскости Небојшиној нећу ни да причам, осим што је само слаткоречив, па то често многе завара. Испирање ушију, капи за уши и нос, површно тумачење аудиометрије и евентуално оп решавање неких носних девијација… То је крајњи домет ОРЛ специјалиста Суботичке Опште болнице, а на жалост и специјализаната јер немају од кога да науче. Доћи ће проф. Данкуц да реши. Лош си човек Ракићу и један просечан лекар који је давно превазиђен. Политику и политичку опредељеност нећу да коментаришем. Тема је Ракић, а он је најмање подобан да било кога коментарише или прозива.
Ракић је коначно у пензији, али штету коју је оставио за собом осећаће многи још дуго. Није проблем што је отишао, већ што је икада дошао. Човек који очигледно није рођен за медицину — промашио је професију, јер би, искрено, продаја парадајза била хуманија и кориснија.
Годинама је познат међу колегама као неко ко не зна, не сме, и не уме. Како би прикрио своје незнање, манипулисао је пацијентима убеђујући их да им није ништа. Није лечио — већ убеђивао да болест не постоји.
Још горе, иза кулиса је ширио лажи о пацијентима и колегама, све како би сачувао своју “позицију” и сакрио своје грешке. Ако се већ прича о буђењу свести у здравству, треба прво да се пробудимо из хорора који је годинама толерисан.
Напомена: Ово није политички коментар, нити подржавам било коју странку, а најмање владајућу. Говорим искључиво из личног и болног искуства.