Поводом навода о потенцијалним правним последицама по родитељско право уколико, у знак подршке просветарима, деца не похађају школу саопштењем се огласило Дршутво социјалних радника Србије у којем се истиче да према Породичном закону, родитељско право подразумева заштиту личности, права и интереса детета. Старање о детету обухвата: чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање те управљање и располагање имовином детета.
У складу са процедурама, Центри за социјални рад су дужни да реагују на сваку пријаву/сумњу да постоји угрожавање живота, благостања и здравља детета. Реаговање је условљено хитношћу ситуације – оне пријаве у којима је живот, здравље и благостање детета непосредно угрожено увек имају приоритет. Право на образовање, иако једно од фундаменталних права детета, може бити предмет разматрања службе социјалне заштите само у ситуацији када је приступ образовању ограничаван континуирано, са намером да се дете одвоји из образовног процеса. Када се поступак покрене, први корак је израда процене: потреба детета и родитељских компетенција и капацитета родитеља да одговоре на потребе детета. Ова процена је озбиљан процес, где се у обзир узимају различити аспекти родитељских компетенција да врше ово право и одговарају на целокупне потребе детета. Дакле, у ситуацији када су, услед тренутне друштвено-политичке ситуације, родитељи оправдано забринути за безбедност и могућност система образовања да одговори на потребе деце у овој области, Центри за социјални рад немају надлежност, јер је надлежност Центара да штите права детета онда када постоји континуирано и намеравано угрожавање права детета од стране родитеља. Пријава којом се доводе у питање родитељске компетенције да остварују родитељско право зато што дете тренутно не шаљу у школу, чак и да се деси, у Центру за социјални рад би била одбачена, уколико не постоје додатне сумње да је дететов живот, благостање и здравље угрожено.
Породични закон у члану 81, јасно прописује ситуације када родитељ може бити лишен родитељских права. Ово су ситуације у којима родитељ злоупотребљава права или грубо занемарује дужности из садржине родитељског права и то ако: физички, сексуално или емоционално злоставља дете, ако израбљује дете силећи га на претерани рад, или на рад који угрожава морал, здравље или образовање детета, односно на рад који је забрањен законом, ако подстиче дете на вршење кривичних дела; ако навикава дете на одавање рђавим склоностима, ако је напустио дете; ако се уопште не стара о детету са којим живи; ако избегава да издржава дете или да одржава личне односе са дететом са којим не живи, односно ако спречава одржавање личних односа детета и родитеља са којим дете не живи; ако с намером и неоправдано избегава да створи услове за заједнички живот са дететом које се налази у установи социјалне заштите за смештај корисника. Одлуку о лишењу родитељског права доноси суд, а не Центар за социјални рад.
На крају, желимо да нагласимо да осуђујемо покушаје злоупотребе прописаних послова из делокруга рада Центара за социјални рад у циљу, како се чини, застрашивања грађана и грађанки наше земље. Подвлачимо да родитељи, ако процене да су дететова безбедност, здравље и образовање угрожени, имају потпуно право да донесу одлуку, да краткорочно повуку децу из система образовања и да то неће довести до покретања процедура за одузимање детета. Овим оглашавањем се трудимо да информишемо и едукујемо јавно мњење, како бисмо стали на пут површним тумачењима и неистинама о раду и дужностима социјалних радника и других стручних радника Центара за социјални рад. За сва додатна питања и недоумице које родитељи, просветари или друге заинтересоване стране буду имали, стојимо на располагању, стоји у саопштењу Друштва социјалних радника Србије.
