У Музичкој школи у Суботици свечано је откривена спомен-плоча посвећена Лазару Малагурском, чувеном музичком педагогу и човеку који је поставио темеље тамбурашког одсека у овом граду. Овај догађај организован је поводом два значајна јубилеја – стогодишњице од његовог рођења и 15 година од његове смрти. Како истиче Драгана Николић директорка музичке школе.
Школа је поносна што на овај начин може да искаже захвалност свом бившем наставнику који је био зачетник тамбурашког образовања у Суботици и утицао на многе младе генерације да почну озбиљно да се баве свирањем овог инструмента.
Иницијативу за постављање спомен-плоче покренуо је његов син, Александар Малагурски. Он је изразио велику захвалност директорки и свим професорима одсека за тамбуре који су допринели овој свечаности. Према његовим речима, Лазар Малагурски је првенствено био музички педагог посвећен раду у школи, који је током своје каријере описменио и ишколовао преко две хиљаде ученика и њихових наследника.
Његов рад и визија уродили су богатим плодом, што потврђује и Мира Темуновић професорка тамбуре која је истакла да је допринос професора Малагурског развоју тамбураштва, литературе и образовног сегмента огроман.
Суботица данас има чак четири класе тамбуре, а инструмент који се некада везивао углавном за кафану, постао је равноправан део академског образовања. Она се сећа професора, кога су од милоште звали „Чика Лаза“, као изузетно преданог и визијски настројеног педагога који се према својим ђацима односио као према рођеној деци.
За буњевачку заједницу овај догађај има посебан значај, што је потврдила и др Сузана Кујунџић Остојић, оценивши ово као велики дан и још један стуб опстанка њихове културе. Она је истакла да буњевци без тамбуре и музике губе део свог идентитета, те да овај дан служи као позив да се наставе трагови које је Лазар Малагурски направио, како би се и у будућности организовали оркестри који ће пратити њихове манифестације.
Стручну подршку и академско признање овом пројекту пружила је и Весна Ивков професорка на музичкој академији у Новом Саду, која је изразила велику част што је могла да подржи ову иницијативу у виду препоруке.
Она је нагласила да ће дело које је Лазар Малагурски оставио иза себе имати трајан значај како у садашњости, тако и у будућности, а његово име већ проучавају и студенти етномузикологије у оквиру својих семинарских радова који се баве тамбуром у институционалном и ванинституционалном учењу.
