На састанку Координације националних савета националних мањина Републике Србије представници 24 националне мањине дискутовале су о две тачке које су се нашле на дневном реду и то о почетку активности на изради Акционог плана за остваривање права националних мањина односно о средствима потребним за несметан рад националних савета и критеријумима за њихову поделу. 2016. године израђен је први акциони план за националне мањине у оквиру поглавља 23 а његов важност је истекла 2021. године када смо започели са изардом новог. Био је један састанак радне групе исте године а након тога у Шапцу али коначна верзија новог акционог плана до данас није угледала светлост дана. Министарство за људска и мањинска права недавно је сазвало радну групу да се Акциони план приведе крају а на данашњем састанку утврдићемо конкретне потребе које треба да уђу у исти, рекла је Јасна Војнић, председавајућа Координације националних савета националних мањина Републике Србије и председница Хрватског националног вијећа и истакла да је радна верзија из 2022. године имала много недостатака, пре свега што се у њему нису налазиле све потребе националних мањина , попут заштите и очувања материјалне баштине , демократске партиципације, проширење школа односно финансирање и рад националних савета националних мањина.
Свакако друга важна тема била је финансирање националних савета националних мањина где смо дошли до закључка да су издвајања за националне савете минимална и да ¾ националних савета немају основне услове за рад што подразумева професионално запослене особе, своје просторије за рад и средства а чак четири национална савета немају ниједну професионално запослену особу. Нама су законом поверена овлашћења из области образовања, културе, информисања и службене употребе језика али ако савет нема професионално запослену особу не може остварири ни дата му овлашћења, рекла је Војнић истичући да Република Србија издваја 2,6 милиона евра за финансирање националних савета националних мањина а чињеница је да државе у регион издвајају чак десет пута више.
Од 2011. године нису се повећавала средства за рад националних савета. Било је једно повећање пре две године од 17 посто да би опет за неке савета пало за 12 посто па када узмемо у обзир инфлацију можемо рећи да је вредност средстава пала за 40%. Захтеве након састанка упутићемо Министарству за људска и мањинска права, Министарству финансија, савету за националне мањине и Влади Републике Србије, закључила је Војнић.
Мирза Хајдиновић, секретар Бошњачког националног вијећа овом приликом је истакао проблем за који се мора изнаћи решење а то је да чак седам од 24 савета није регистровано по месту рада на територији АП Војводина па самим тим не може да рачуна на средства из Покрајинског буџета. Ово је изазов са којим се морамо суочити а како бисе избегла дискриминација са којом се сусреће ових седам националних већа, рекао је Хајдиновић.
Као пример добре праксе и да није све тако црно Аполон Саванов, члан ИО Националног савета Грчке националне мањине изнео је сарадњу и одржан заједнички састанак Мађарске и Грчке националне мањине где су се повезали припадници Грчке мањине у Мађарској и Србији са циљем да ојачају своје капцитете.
