Na sastanku Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Republike Srbije predstavnici 24 nacionalne manjine diskutovale su o dve tačke koje su se našle na dnevnom redu i to o početku aktivnosti na izradi Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina odnosno o sredstvima potrebnim za nesmetan rad nacionalnih saveta i kriterijumima za njihovu podelu. 2016. godine izrađen je prvi akcioni plan za nacionalne manjine u okviru poglavlja 23 a njegov važnost je istekla 2021. godine kada smo započeli sa izardom novog. Bio je jedan sastanak radne grupe iste godine a nakon toga u Šapcu ali konačna verzija novog akcionog plana do danas nije ugledala svetlost dana. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nedavno je sazvalo radnu grupu da se Akcioni plan privede kraju a na današnjem sastanku utvrdićemo konkretne potrebe koje treba da uđu u isti, rekla je Jasna Vojnić, predsedavajuća Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Republike Srbije i predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća i istakla da je radna verzija iz 2022. godine imala mnogo nedostataka, pre svega što se u njemu nisu nalazile sve potrebe nacionalnih manjina , poput zaštite i očuvanja materijalne baštine , demokratske participacije, proširenje škola odnosno finansiranje i rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Svakako druga važna tema bila je finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina gde smo došli do zaključka da su izdvajanja za nacionalne savete minimalna i da ¾ nacionalnih saveta nemaju osnovne uslove za rad što podrazumeva profesionalno zaposlene osobe, svoje prostorije za rad i sredstva a čak četiri nacionalna saveta nemaju nijednu profesionalno zaposlenu osobu. Nama su zakonom poverena ovlašćenja iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika ali ako savet nema profesionalno zaposlenu osobu ne može ostvariri ni data mu ovlašćenja, rekla je Vojnić ističući da Republika Srbija izdvaja 2,6 miliona evra za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina a činjenica je da države u region izdvajaju čak deset puta više.
Od 2011. godine nisu se povećavala sredstva za rad nacionalnih saveta. Bilo je jedno povećanje pre dve godine od 17 posto da bi opet za neke saveta palo za 12 posto pa kada uzmemo u obzir inflaciju možemo reći da je vrednost sredstava pala za 40%. Zahteve nakon sastanka uputićemo Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Ministarstvu finansija, savetu za nacionalne manjine i Vladi Republike Srbije, zaključila je Vojnić.
Mirza Hajdinović, sekretar Bošnjačkog nacionalnog vijeća ovom prilikom je istakao problem za koji se mora iznaći rešenje a to je da čak sedam od 24 saveta nije registrovano po mestu rada na teritoriji AP Vojvodina pa samim tim ne može da računa na sredstva iz Pokrajinskog budžeta. Ovo je izazov sa kojim se moramo suočiti a kako bise izbegla diskriminacija sa kojom se susreće ovih sedam nacionalnih veća, rekao je Hajdinović.
Kao primer dobre prakse i da nije sve tako crno Apolon Savanov, član IO Nacionalnog saveta Grčke nacionalne manjine izneo je saradnju i održan zajednički sastanak Mađarske i Grčke nacionalne manjine gde su se povezali pripadnici Grčke manjine u Mađarskoj i Srbiji sa ciljem da ojačaju svoje kapcitete.
