Za naše društvo ponovo kažemo da se nalazi u dubokoj krizi. Reklo bi se da je ova kriza proistekla iz svog kontinuiteta, hroničnosti i toksičnosti. Mnogi za ovo stanje kažu da nakon događaja 5. oktobra 2000. godine 6. oktobar još nije osvanuo i da je svaki pokušaj za pravim promenama ostao samo pusta želja!
Polazeći od tog istorijskog 5. oktobra 2000. do danas, kod većine učesnika, sada već veterana i onih koji su tada bili omladina a danas zrelih ljudi, stoji ubeđenje da je sadašnje stanje u državi mnogo gore nego te 2000. Tvrdi se da je ,,sve isto samo njega nema“ i da ništa iznad toga nije urađeno iz svima neobjašnjivih razloga. Jedini ishod tog vremena bilo je rađanje i utemeljenje sloja pohlepnih, bahatih i korumpiranih ljudi koji se mogu videti i danas na protestnim šetnjama željnih valjda svojih repriza? Zbog njih i njima sličnim kao latergična društvena zajednica sada smo stigli na ivicu ambisa. Taj vremenski period obeležen je, na žalost, novim nedužnim žrtavama koje su u svom vaskrsavaju postale definitivni razlog za buđenje uspavane savesti, etike i morala građanske mase. Žargonski rečeno – kasno palimo!
Nakon četvrt veka od poslednje vrele jeseni na scenu je stupila nova jesen koja iščekuje nove neizvesne događaje predvođene Studentima i srednjoškolcima! Kao tada tako i sada zajedno sa osvešćenim građanima traži se istina i pravda jer istorija se ponavlja sa novim akterima i u novim okolnostima. Srećom ili na žalost, 5. oktobar 2000. nije zaboravljen i niko ne osporava značaj te revolucije dok neka nova, obojena ili ne obojena, tek traži svoj novi datum, navodi se u saopštenju Novog DSS-a.
