За наше друштво поново кажемо да се налази у дубокој кризи. Рекло би се да је ова криза проистекла из свог континуитета, хроничности и токсичности. Многи за ово стање кажу да након догађаја 5. октобра 2000. године 6. октобар још није освануо и да је сваки покушај за правим променама остао само пуста жеља!
Полазећи од тог историјског 5. октобра 2000. до данас, код већине учесника, сада већ ветерана и оних који су тада били омладина а данас зрелих људи, стоји убеђење да је садашње стање у држави много горе него те 2000. Тврди се да је ,,све исто само њега нема“ и да ништа изнад тога није урађено из свима необјашњивих разлога. Једини исход тог времена било је рађање и утемељење слоја похлепних, бахатих и корумпираних људи који се могу видети и данас на протестним шетњама жељних ваљда својих реприза? Због њих и њима сличним као латергична друштвена заједница сада смо стигли на ивицу амбиса. Тај временски период обележен је, на жалост, новим недужним жртавама које су у свом васкрсавају постале дефинитивни разлог за буђење успаване савести, етике и морала грађанске масе. Жаргонски речено – касно палимо!
Након четврт века од последње вреле јесени на сцену је ступила нова јесен која ишчекује нове неизвесне догађаје предвођене Студентима и средњошколцима! Као тада тако и сада заједно са освешћеним грађанима тражи се истина и правда јер историја се понавља са новим актерима и у новим околностима. Срећом или на жалост, 5. октобар 2000. није заборављен и нико не оспорава значај те револуције док нека нова, обојена или не обојена, тек тражи свој нови датум, наводи се у саопштењу Новог ДСС-а.
