U četvrtak, 09. aprila tačno u podne predstavnici dela subotičke opozicije, ispred Gradske kuće izrazili su svoje nezadovoljstvo povodom stanja u osnovnim i srednjim školama.
Došli smo do zaključka da je naša lokalna vlast dovoljno neodgovorna da bi vodila računa o tome kako nam izgledaju osnovne i srednje škole u Subotici a to su potvrdili i na 13. sednici skupštine grada kada je usvojen plan za investicije vezan za održavanje i nabavku opreme. U pitanju je 30 miliona dinara što je malo za 34 škole u našem gradu, rekla je isred gradskog odbora Novog DSS-a Jelica Santrač i dodala da subotičke škole danas izgledaju jako ružno i tužno, od fasada, učionica, do terena za fiskulturno obrazovanje. Smatramo da je, 20 miliona koliko je grad odvojio za 24 osnovne škole, samo dokaz koliko se gradska vlast ne bavi pitanjem škola a da ne kažemo konkretnim obrazovanjem i problematikom koja je propratna, rekla je još Santrač i istakla da su školski odbori kao i saveti roditelja partijski obojeni.
Da ne pričamo o postavkama direktora koji bez partijskih knjižica ne umeju izgkeda da sede na stolicama. Gradski odbor Novog DSS-a traži da se što hitnije napravi novi plan i program investicija vezan za nabavke i održavanje obrazovno vaspitnih ustanova kao i da se odluka promeni odnosno u što hitnijem roku nadogradi bar za 50 odsto više sredstava.
Robert Damjanović Čokić ispred gradskog obora LSV –a i kao gradski odbornik istakao je da dugo godina prosveta „poslednja rupa na sviralu“. To se vidi i po budžetu koji je sve skromniji dok su izdvajanja za prosvetu sve manja. Iako se neke škole renoviraju, kao i neki vrtići to je nedovoljno samim tim što se ulaganja idu presporo, radovi se dugo realizuju dok druge škole i dalje propadaju kao npr. fasada škole Ivan Milutinović, zgrada Gimnazije, kabineti za hemiju i fiziku koji su oskudni ili i ne postoje. Rešenje je u tome da se prosveti vrati staro stanje odnosno da dobije ono mesto u društvu koje zaslužuje, zaključio je Damjanović Čokić.
Aleksanad Simić ispred Novog lica Srbije istakao je razliku u koeficijentu prosvetnog radnika tokom osamdesetih godina i od 2018. godine. U periodu od osamdesetih do 1992. godine, dok sam radio u prosveti koeficijent mi se kretao od 1,7 do čak 2 da bi od 2018. do 2022. on iznosio 1.06 štosamo govori koliko su prosvetne plate manje u odnosu na period za vreme Jugoslavije.
Simić još ističe da se u škole ne ulaže i da se iz toga vidi da vlast nema interes da očuva prosvetu koja jeste stub države.
Zadatak ove vlasti je da pre svega dresira kako direktore tako i učenike. Da nauči decu da izvršavaju naređenja a ne da logički i kritički razmišljaju, rekao je još Simić.
